Piše: Volimpartizan.rs
Prvo obraćanje Radosava „Raće” Petrovića kao sportskog direktora Partizana nije bilo obično predstavljanje funkcije. Više je ličilo na skidanje zavoja sa rane za koju svi znaju da postoji, ali se prečesto opisivala lepšim rečima nego što zaslužuje. Petrović je govorio o prelaznom roku, platama, dugovima, transfer zabrani, mladim igračima, mogućim dolascima i odlascima, ali najvažnije je bilo nešto drugo: Partizan je konačno iznutra priznao u kakvim okvirima živi.
To ne rešava problem. Ali je bolji početak od pravljenja da problem ne postoji.
Ukratko
- Petrović je rekao da najplaćeniji igrač Partizana ima platu od 20.000 evra.
- Klub, prema njegovim rečima, traži slobodne igrače ili pozajmice sa opcijom otkupa.
- Čumić i Miladinović su blizu, ali posao još nije predstavljen kao završen.
Budžet koji objašnjava prelazni rok, ali ga ne opravdava do kraja
Najvažniji deo Petrovićevog obraćanja bio je finansijski okvir. Prema njegovim rečima, Partizan trenutno nije u poziciji da plaća veliko obeštećenje, niti da ponudi plate koje bi lako pobedile konkurenciju iz regiona i šireg evropskog tržišta.
„Najplaćeniji igrač u Partizanu ima platu dvadeset hiljada evra”, rekao je Petrović, uz objašnjenje da su mnogi razgovori sa potencijalnim pojačanjima praktično završavani čim bi se otvorila tema plate.
To je podatak koji navijaču ne prija, ali mu pomaže da razume zašto prelazni rok izgleda ovako kako izgleda. Partizan ne kupuje iz pozicije sile, nego iz pozicije strpljenja, čekanja i cenkanja. Slobodni igrači često traže jači ugovor jer nema obeštećenja. Klubovi igrače za pozajmice puštaju kasnije, kada im propadnu prodaje ili se zatvore druge opcije. Zato avgust postaje mesec preživljavanja za sportski sektor.
Ipak, finansije ne smeju da postanu univerzalni alibi. Partizan jeste limitiran, ali limitiran klub mora da bude još precizniji, ne haotičniji. Ako nemaš novac da promašiš četiri pojačanja, onda svaka procena mora da bude hladnija, brža i bolja. Tu počinje prava odgovornost sportskog direktora.
„Nismo hteli da dovodimo samo da bismo doveli”
Petrović je rekao jednu važnu stvar: Partizan nije želeo da dovodi igrače samo da bi zadovoljio glad javnosti za pojačanjima. To zvuči razumno. Navijači često traže ime odmah, ali se promašen ugovor posle vuče godinama. Klub koji nema luksuz dubokog džepa ne sme da kupuje mir na sedam dana, pa da cenu plaća celu sezonu.
Sa druge strane, Partizan je veliki klub baš zato što navijači ne gledaju samo tabelu troškova. Oni gledaju rezultat. I u pravu su. Dugovi, zabrane, procedure i pregovori jesu realnost, ali teren ne čeka da se računovodstvo dovede u red.
Zato je ova Petrovićeva poruka dobra samo ako iza nje stoji plan. Strpljenje ima smisla kada znaš koga čekaš. Nema smisla ako se pretvori u improvizaciju do poslednjeg dana prelaznog roka.
Idrisu Baba i repovi koje Partizan više ne sme da vuče
Posebno osetljiv deo obraćanja odnosio se na Idrisua Babu koji nije mogao da bude registrovan za meč protiv Tobola zbog transfer zabrane. Petrović je objasnio da je klub završio obaveze prema Babi i njegovom bivšem klubu, ali da se isprečila zabrana povezana sa, kako je rekao, „nekim nepostojećim skautom iz Brazila”.
Najvažnije u toj priči nije samo ime igrača. Važnije je što Petrović kaže da se takve stvari pojavljuju na dnevnom nivou i da nije verovao da u klubu veličine Partizana mogu da postoje takvi problemi. To je rečenica koja mora da zabrine svakoga kome je stalo do kluba.
Partizan može da izgubi utakmicu. Može da pogreši u proceni igrača. Može da zakasni sa transferom. Ali administrativni repovi koji direktno utiču na registraciju pojačanja nisu sitnica. To je organizacioni problem, a veliki klubovi se najbrže urušavaju onda kada počnu da prihvataju organizacioni nered kao normalno stanje.
Stabilnost nije parola, nego uslov oporavka
Petrović je bio jasan i oko uprave. Ako uprava ode, rekao je da odlazi i on. Istovremeno je naglasio da bi takve promene, po njegovom mišljenju, usporile oporavak Partizana.
Može neko da se složi ili ne složi sa tim stavom, ali je dobro što je izgovoren bez uvijanja. Partizan već predugo živi u atmosferi u kojoj se svaki poraz pretvara u referendum, a svaka pobeda u dokaz da je sve krenulo kako treba. Posle IMT-a priča je bila crna. Posle Tobola, ambijent je odjednom lepši. To je navijački razumljivo, ali upravljački opasno.
Petrović tvrdi da poraz od IMT-a nije drastično poremetio stvari u klubu, da je ekipa pokazala odnos i da je Partizan na uzlaznoj putanji. To je optimistična procena. Ali oporavak neće zavisiti od jedne izjave, niti od jedne evropske večeri. Zavisće od toga da li klub može mesecima da radi isto ono što sada govori: racionalno, mirno i bez paničnih poteza.
Čumić, Miladinović, Ugrešić: prelazni rok još diše
Petrović je najavio da postoje velike šanse za dolaske Nikole Čumića i Marka Miladinovića, ali je korektno podvukao da posao nije gotov dok nije zvanično završen. To je jedini ispravan način da se govori o transferima. Partizan je previše puta živeo od „samo što nije”, da bi navijači danas morali da veruju na blanko.
Kada je reč o Ognjenu Ugrešiću, Petrović je rekao da je odbijena zvanična ponuda Sasuola jer dinamika nije bila zadovoljavajuća za Partizan. Dodao je da postoji interesovanje i za druge igrače, uključujući Nikolu Simića i Milana Vukotića, ali bez licitiranja i preuranjenih tvrdnji.
To je zdrava komunikacija. Nije svaka prodaja izdaja, naročito kada klub živi od transfera. Ali nije ni svaka prodaja dobar posao samo zato što donosi novac. Ključ je u tajmingu, procentima, zameni i poruci koju šalješ svlačionici.
Najjača rečenica nije bila samo navijačka
Na kraju, Petrović je preneo reči Slaviše Jokanovića: „Raćo, osmeh na lice i kad smo u govnima, mi smo Partizan.”
To je rečenica koja će se najviše vrteti, prirodno. Ima u njoj i grubosti, i istine, i onog starog grobarskog inata koji ne traži savršene okolnosti da bi postojao. Ali ne treba je čitati kao romantično pokrivanje problema. Partizan ne sme da ostane u blatu zato što ume lepo da izgovori da je Partizan i kada je teško.
Pravi smisao te rečenice je obaveza. Ako si Partizan i kada si u problemu, onda se od tebe traži više reda, više rada i manje izgovora. Petrović je prvi put otvoreno rekao mnogo toga što je moralo da se kaže. Sada dolazi teži deo: da klub pokaže da iskrenost nije samo dobra konferencija, nego početak drugačijeg ponašanja.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
