Da li je čaša poluprazna ili polupuna?
Večita dilema oživljena je još jednom na primeru iz Berna. Utakmice može da se gleda “ovako” i “onako”: večiti pesimisiti pričaće kako su se crno-beli provukli, zagovornici optimističnih ideja pominjaće propuštene šanse za brejk, zbog čega se čini da je remi potaman obema stranama.
Crta koja razdvaja pobednike od poraženih nije povučena. Ostali su Partizan i Jang Bojs jednakih šansi da se bore za prve dve pozicije u Grupi B Lige Evrope. Te šanse crno-belih postaće drastično veće pod nekoliko uslova: da u budućim mečevima smanje broj prilika rivala, poboljšaju sopstvenu realizaciju i radi opšteg utiska period kvalitetn(ij)e igre produže bar na sat vremena.
Lako konstatovati. Na osnovu prikaza posebno u drugom delu susreta u Švajcarskoj – ostvarivo. Uz opšti utisak da su i ovga puta rukavice Vladimira Stojkovića pokrile nekoliko grešaka, pre svega u postavci i komunikaicji igrača u polju, bez kojih bi izrazi zadovoljstva na loicima crno-belih bili potpuniji.
“Dobro smo počeli meč, dali gol, ali smo ga, nažalost brzo i primili. Na glup način. U nastavku nismo želeli da se zalećemo. Držali smo inicijativu, pretili iz prekida, kornera, ali da budemo realni, imali su i Švajcarci dobre šanse. Stojković nas je spasao. Gledajući ukupan utisak, nerešen rezultat je realan“, smireno konstatuje Nemanja R. Miletić, uz golmana možda ponajbolji pojedinac u odbrani Partizana na stadionu “Švajcarska”.
Defanzivci crno-belih su poklekli posle 466 minuta bez primljenog gola, u situaciji kad je Kristijan Fašnaht realizivao zicer koji su mu crno-beli servirali, što se u Evropi skoro pa obavezno kažnjava. Pogrešio je najpre bek Miletić, potom i istoimeni štoper nije bio dovoljno snalažljiv na petercu i to mu je bio možda i jedini propust u sudaru sa Asaleom i Ensameom, tandemom napadača domaćeg tima.
“Teško je boriti se s njima. Igrači odbrane i veznog reda neprekidno su ih tražili dugim loptama iza naših leđa. Obojica su jaki i brzi, ali… Mislim da ćemo ih dobiti u Beogradu. Uzeli smo bod u gostima i možemo da kažemo da smo zadovoljni, iako smo hteli sva tri. Dobar je ovo početak za Partizan“, uverava Miletić.
Premijera grupne faze Lige Evrope nagovestila je da Partizan izrasta u takmičarski tim, sposoban da reaguje na situacije u kojima se ranije nije snalazio. Bilo je primera, iz ne tako davne prošlosti, kad se maltene bi crno-beli potpisali kapitulaciju maltene iste sekunde kad protivnik da gol. Sad su se nosili s njih svih 90 minuta. Bili u najmanju ruku ravnopravni, u određenim situacijama – kad krenu da razvijaju kontru – bolji.
Dalje: na delu smo videli ono što godinama tražimo od srpskih ekipa – napadački fudbal. Pokazalo se da i na gostovanju crno-beli mogu da igraju na isti način kao u Humskoj. Ne ceo meč, ali je svakom Grobaru puno srce zbog akcije iz 11. minuta vredne gola Marka Jankovića, te prodora crnogorskog reprezentativca, naročito u drugom poluvremenu.
A onda i osveženja u liku Teofilusa Solomona, čije su brzinske sposobnosti, hitrina i smisao za igru dale povoda navijačima da veruju kako su dobili još jednog ljubimca.
“Za ovakve utakmice se živi, ja ih obožavam. Plus, bio sam maksimalmno motivisan posle obaveza u reprezentaciji i predaha za vreme meča sa Mladosti iz Lučana. Dobar je rezultat 1:1. Ostvaren je u gostima, gde je uvek bitno da se ne izgubi. Mogli smo da dobijemo, mogli su i oni. Skroz otvoren meč. Drago mi je što sam, posle nekoliko asistencija u Evropi, postigao gol, ali sad moramo da se ’prebacimo’ na prvenstvo, pa će biti vremena da pričamo o meču sa Dinamom“, smireno govori Marko Janković, čiji je hitac iz 11. minuta pokazao koliko zapravo Partizan može da bude opasan, posebno kad vezisti odlično sarađuju.
Stara garda TV novinara bi rekla “oči pune fudbala”. Jer, u Bernu je imalo šta da se vidi. Jak tempo, oba napadački orijentisana tima, veliki broj šansi, vrhunske odbrane Stojkovića, niz akcija Jang Bojsa po krilu, podizanje Partizana na viši nivo posle instrukcija Miroslava Đukića u pauzi… Sve ono što nedostaje, na primer, Superligi, gde obično jedan tim “vodi” utakmicu. Ili što je minulih sezona neodstajalo našim timovima na međunarodnoj sceni, kad bi se pred naletima rivala predavali posle prvog primljenog gola.
Ovoga puta bilo je drugačije. Nešto novo. Otresitije. Po principu “da se i pobijemo, pa šta bude”…
“Odvalio mi je glavu“, reče Bojan Ostojićpokušavajući da se seti ko ga je od napadača Jang Bojsa udario u finišu meča.
Baš taj detalj pokazuje da je Partizan spreman da uđe u klinč. Da primi, ali i da zada udarac. Da bude ozbiljan konkurent za bodove. Ponajviše zbog Vladimira Stojkovića. Jer, šta god uradili u polju, bilo dobro ili loše, crno-beli su na kraju morali da zahvale svom golmanu što je sačuvao bod.
“Jang Bojs je imao kontrolu u prvom, a mi u drugom poluvremenu. Možemo da budemo zadovoljni, uz napomenu da nas je Vladimir Stojković spasao. Odlično je branio. Imao sam šansu pred kraj meča za 2:1. Žao mi je što posle kornera lopta nije ušla u mrežu. Ne mogu da zamislim šta bi onda bilo, jer se desilo kod tribine s našim navijačima. Nije ni ovo loše, jer je osnovni cilj bio da ovde ne izgubimo. I nismo“, podseća Bojan Ostojić.
GROBARI POLOŽILI ISPIT: KAO DA SMO IGRALI U BEOGRADU
Partizan je u Bernu bordrilo oko 5.000 navijača, uz utisak kolega iz švajcarskih medija: Grobari su položili ispit.
Na dan utakmice u lokalnim medijima pisalo se kako “dolaze najgori navijači sa Balkana”, prizivali se incidenti, ali na tribinama stadiona “Švajcarska” sve je bilo pod konac kad je reč o Srbima i našim iseljenicima u Švajcarskoj i okolnim zemljama, odakle su došli kako bi podržali Đukićev tim.
“Moram da im zahvalim. Jak su utisak ostavili na mene, imao sam osećaj kao da igramo u Beogradu“, rekao je štoper crno-belih Nemanja R. Miletić.
