Kandidatura Predraga Danilovića za predsednika Košarkaškog saveza Srbije logičan je sled stvari.
Kao igrač sa reprezentacijom je postao rekorder po broju zlatnih medalja sa Evropskih prvenstava, kao klupski funkcioner podigao je lestvicu na najviši nivo po broju trofeja.
Za to vreme ne samo da je potvrdio organizacione i rukovodeće kvalitete, već se izgradio kao sportski radnik koji dobro zna ne samo stanje na domaćim parketima, već i šta je sve potrebno u „međunarodnim utakmicama” da bi se izvukla maksimalna korist za srpsku košarku.
Mnogi bi na njegovom mestu odabrali drugačiji put. Umesto valovitog mora, odabrali bi bonacu i uživali posmatrajući sportska dešavanja.
Mirovanje ne ide uz njegov karakter, jednostavno mora da bude akter, jer da biste pobedili morate da učestvujete.
Listajući arhivu u tekstu sa svečanosti koja je 2014. u Bolonji priređena u čast nekadašnjeg asa, stoji i misao navijača Kindera, najkraći, ali vrlo slikovit opis Danilovića.
Na pitanje da objasni zašto je uzviknuo „Saša zauvek broj jedan”, uglađeni sredovečni gospodin Simo je objasnio:
– Zato što ima duh pobednika! To ga razlikuje od drugih. On je pobednik.
Bez obzira što nam je Simo u dve reči odavno objasnio kako je Danilović „totalno drukčiji od drugih”, razgovor sa njim morao je da počne pitanjem šta ga je navelo da prekine lagodnu svakodnevicu i ponovo se lati posla. Nimalo lakog i vrlo turbulentnog.
– Svima nama košarka je dala mnogo više nego što smo mi njoj! Ne mogu nikada da budem van košarke. Nisam u poznim godinama, pa da mi prija da sa Politikom ispod ruke šetam po parkovima. Mislim da još mogu mnogo da dam i da dokle god osećam da to mogu da radim, na raspolaganju sam košarkaškoj organizaciji da me maksimalno iskoristi – kaže Danilović, koji je u košarci bezmalo četiri decenije.
Naglašava da ciljeve koje je sebi postavio želi da ostvari uz podršku svih ljudi koji su u savezu, kako najbližih saradnika i radne zajednice, tako i ljudi iz svih regiona koji su po njemu značajan faktor tima KSS.
– Po mom skromnom mišljenju to je posao koji znam da radim, u kome imam veliko iskustvo stečeno tokom 15 godina vođenja Partizana i osam godina u vodećem telu FIBA Evrope. Imam odlične konekcije sa svim ljudima van zemlje, prvenstveno u FIBA, a znamo da su lični odnosi osnov završavanja mnogih poslova. Ako me izaberu za predsednika saveza to bi bilo veliko priznanje za mene, ali i ozbiljan posao kojim svi u organizaciji treba da se bavimo. Savez je državna firma, ne može da funkcioniše bez pomoći države, kao što je i do sada funkcionisao. Gospodin Đilas se s razlogom u dosta navrata zahvaljivao i vladi. To je nešto sasvim normalno i nema nikakve veze sa bilo kojom političkom opcijom, već je bitno za Republiku Srbiju, za decu i mlade. Košarka je po rezultatima prvi sport u Srbiji i moramo svi da damo pun doprinos da tako i ostane.
Dve olimpijske medalje su mu ostavljene u nasleđe i posao čine težim. Jer, biće teško ponoviti takav domet na takmičenjima koja slede. A javnost učinak organizacije gleda prvenstveno kroz prizmu rezultata reprezentacije.
– Treba biti realan i reći da koliko god savez unutra dobro funkcioniše, on se ogleda i ocenjuje kroz učinak selekcija. Da uprostimo – ako se osvajaju medalje savez je dobar. Na kraju krajeva se svodi na to da sve zavisi od igrača i trenera. Međutim, velika je stvar da se naprave uslovi da te devojke i momci imaju dobre uslove za postizanje zadovoljavajućih rezultata. Iako to nije stvar istine, već percepcije sigurno će svi ocenjivati savez kroz ono što urade juniori, mlade selekcije, žene i seniori. A na meni i ljudima u savezu je da napravimo uslove da se ostvaruju rezultati.
Uz tvrdnju prilaže neoboriv argument:
– Postoje analize da koliko god savez i svi mi radili na promociji košarke po celoj Srbiji rezultat te akcije ne može da se poredi sa efektom koji izazove jedna osvojena medalja. Tad se svi klinci učlanjuju u klubove i škole košarke, jer hoće da igraju košarku. Sada je izvanredan trenutak da nastavimo sa omasovljavanjem našeg zlatnog sporta.
Primerom ženske košarke to potkrepljuje.
– Marina Maljković to odlično radi, za svaku pohvalu i poštovanje su njene besplatne škole košarke za devojčice iz osnovnih škola. Za pohvalu su grad Beograd i svi koji su omogućili da za ovu akciju termini u salama budu besplatni.
Konstatacija da je podloga za rezultate seniorskih timova postavljena sredinom prošle decenije kad su kadeti, juniori i mladi dominirali na kontinentu.
– Jedna od važnih stavki programa koji sam dostavio članovima Skupštine upravo je analiza stanja u mlađim kategorijama sa fokusom na to da stvorimo igrače svetskog formata, one koji prave razliku. Treba da zauzmemo stav da li je prioritet stvaranje takvih igrača ili ekipni uspesi. U tom pogledu moramo da imamo i strategiju vezanu za organizaciju takmičenja mlađih selekcija u onim godištima u kojima imamo najperspektivnije igrače i ekipe. Ne bih ulazio u detalje, otišli bismo preširoko, jer tema je prilično kompleksna.
Na red je došla i međunarodna politika. Trenutna situacija u evropskoj košarci zahteva dosta diplomatije, istovremeno treba graditi i odnose sa NBA, jer reprezentacija svakog leta zavisi i od stavova klubova sa one strane bare.
– NBA utiče dosta, pogotovo na Evroligu, a ima odlične odnose sa FIBA svetom. Bio sam osam godina u FIBA Evrope, imam kontakte i poznanstva sa svim ljudima koji su tu. I sve privatne odnose iskoristiću u punoj meri zarad koristi Saveza. Mi ne možemo mnogo da utičemo, ali možemo da participiramo i pozicioniramo naše ljude u FIBA i FIBA Evrope. To je proces koji traje, ali ga treba pažljivo negovati.
Kad smo se već dotakli diplomatije, Danilovića smo upitali da li će koristiti dobre odnose Nebojše Čovića sa Đordijem Bertomeuom.
– Naravno da hoću. Bilo bi glupo da to ne uradim, jer ako budem predsednik Saveza, biću predsednik svih naših klubova. Svaka dobra ideja i inicijativa od koga god da potekne je dobrodošla, jer jedino ako Partizan I Crvena zvezda kao vodeći klubovi imaju ista razmišljanja, to je osnova za zajednički nastup bilo da je reč o Vladi Srbije, FIBA ili Evroligi. To je jedini način da nešto postignemo i budemo aktivni učesnici. Ne znam da li možemo kao savez da radimo velike promene na globalnom nivou, ali svuda treba da budemo prisutni. Ne treba se precenjivati, ali ni da se potcenjujemo jer mi smo aktuelni osvajači dve olimpijske medalje i te rezultate treba da iskoristimo. Istorija naše košarke nije počela sa osvajanjem medalje u poslednje dve tri godine već je to ozbiljna istorija u kojoj su učestvovali ozbiljni ljudi bilo da pričamo o sportistima ili funkcionerima.
Priča vezana za košarkaške teme mogla je da potraje u nedogled. Zaključili smo je konstatacijom da je za mesto potpredsednika za finansije odabrao Bojana Raduna, čoveka za koga u svetu privrede imaju samo reči hvale.
– On je zvezdaš, kao i Ana Joković, Igor Rakočević i Dušan Projović… Da vidim da li će mi neko prigovoriti za klupsku obojenost – uz smeh je rekao Danilović.
