U streljani na stadionu Partizana, njihovoj drugoj kući kako je zovu,Oni su uvek tu,Andrea Arsović i njen trener Dragan Donević.
– Kada sam ja pre 17 godina ušla prvi put u ove prostorije, nije mogla igla da padne. Vratiće se ta vremena, nadamo se. Moja životna „desetka” je ulazak u ove prostorije. Iz radoznalosti sam došla u streljanu. Vremenom se potrefilo da je to baš za mene. U početku sam, kao mala, dolazila zbog društva, rekreativno, a ispostavilo se da je to moj posao, životni put i nešto čemu sam predana. Puno sam dala sportu, i trudim se da nekom mlađem pomognem jer taj krug mora da se vrti – objasnila je Andrea.
Silne diplome,plakete,trofeji u policama.Na zidovima fotografije. Dominiraju one naše glavne junakinje. Uz nju Goran Maksimović.
– Bio je član Partizana 1988. kada je u Seulu osvojio olimpijsko zlato. Meni je mnogo draga i ova moja iz Bakua – kaže Andrea. – Trener je uspeo nekako da je nabavi. Trudio se svim silama. Nastavlja priču.Ovde mi pucamo. Trudimo se da obezbedimo uslove kakvi su u svetskim streljanama. Borimo se, donekle uspevamo. Evo, imamo tri elektronske mete, svu prateću opremu. Dobro je što možemo da ih nosimo sa sobom, na primer na pripreme. Gde god imamo salu dužu od 12 metara, upotrebljive su – objašnjava Andrea.
Na displeju, na poziciji sa koje se gađa, pojavljuje se konkretna meta.
– Prečnik centra je 0,5 milimetara. Pa kada se to podeli sa deset, jasno vam je koliko je to.
Znači, streljaštvo je sport za koji je potrebna najveća koncentracija?
– Na treningu vežbam u raznim okolnostima, sa sparing partnerom, pa sa našom školom streljaštva. Dođu deca prvi put, ne znaju da treba da budu tiši na treningu, a ja to iskoristim koristim za vežbu. Na takmičenjima je sada dozvoljeno navijanje.
Rezultati potvrđuju dobru saradnju „profesora“ i „učenika“.
– Već sedam godina svaku završavam među pet najboljih na svetskoj rang listi. Bez te saradnje ne bih polovinu od toga uspela. Dok smo na treningu, vlada maksimalna ozbiljnost. Javljam mu se i kada kasnim dva minuta.
Godinama Andrea nema takmaca u konkurenciji klupskih dama. Postala je „večita” sportistkinja na tradicionalnom rođendanskom izboru crno-bele porodice.
– Ja sam dete Partizana. Ponosna što sam ovde počela da treniram, navijala sam oduvek za Partizan, mada je slučajno što sam baš došla ovde – kaže Arsovićeva koja pored takmičarske, u streljačkom klubu ima i funkciju predsednika.
