Sa novim trenerom i osveženim kadrom, crno-beli posle velikog reza kreću u prvenstvo u nameri da prekinu pet godina vladavine Crvene zvezde
Sa istorijske tačke gledišta ništa čudno, iz ugla modernog navijača frustrirajuće. Znao je Partizan da čeka i duže od decenije na trofej prvaka države, patio je posle finala Kupa šampiona ravno deset godina do narednog slavlja, ali mu nije svojstvena ni suša kakva je zavladala posle poslednje duple krune 2017. Zemlja se smanjila, konkurencija svela samo na večitog rivala, te nije baš zgodan pogled u almanahe koji kažu da je pet godina bez šampionskog naslova najduže što je čekao u poslednjih 35 leta.
Zato je logično u osvit premijerne utakmice Mozzart Bet Superlige što Grobari priželjkuju kraj tog crnog niza, međutim, kako ne ide (uvek) prema željama, tako valja razumeti reči novog trenera Ilije Stolice, pošto za mesec i kusur koliko je na klupi nijednom nije precizirao da je titula cilj. To se podrazumeva, samo je pitanje koliko je realno. Naslednik Aleksandra Stanojevića je u obraćanju javnosti vešto birao reči i možda svesno pokušavao da predoči s kakvim se izazovima klub suočava posle višeslojnih promena, pa je umesto pehara kao opciju ponudio – pobedu. I to je onaj osnovni DNK kluba, znak raspoznavanja, bez obzira na okolnosti.
Tako će biti počev od gostovanja u Ivanjici (20 časova, TV Arena Premijum 1) do maja naredne godine. Koliko će ih ostvariti i za šta će biti biti dovoljno – u prethodnom ciklusu ni 98 poena nije bilo dosta da bi se osvojilo prvo mesto – niko ne može da garantuje.
„Svako ko je makar jedan dan proveo n u Partizanu naučio je da je u svaku utakmicu ulazimo sa idejom da pobedimo. Naša težnja je da napadnemo sve trofeje u svim takmičenjima, da i u Evropi pobeđujemo, ali… Imamo ogromnu razliku u odnosu na nešeg večitog rivala, koji poseduje kontinuitet rada sa trenerom i grupom igrača. To su istovremeno ogromni motivi, a kod momaka koje vodim primećujem veliku želju da tu situaciju prevaziđu“, istakao je Stolica uoči starta prvenstva.
Novi trener je promenio krvnu sliku Partizana. Otarasio se desetorice igrača, od kojih su neki bili standardni minule sezone i doveo igrače za koje veruje da će odmah igrati, da im neće biti potreban bogzna kakav period prilagođavanja. Na tom talasu valja imati na umu reči sportskog direktora Ivice Ilijeva, koji je ocenio da je prethodna ekipa bila spora, a da je sad napravio „najbolji tim u poslednjih nekoliko godina“. Više nema Aleksandra Miljkovića, Lazara Markovića, Miloša Jojića, Ivana Obradovića, Nemanje Miletića, Marka Jevtovića…
Svi su manje-više imali nekad (davno) neku ulogu, ali se pojedinci nisu proslavili u povratničkom mandatu i rastanak je bio neminovan. Zato je taj rez igračkog kadra predstavljao polaznu osnovu u radu Ilije Stolice. Izazov je bio pronaći odgovarajuće zamene. I to što pre. Novi trener se oslonio na momke s kojima je sarađivao (Aleksandar Filipović u Voždovcu, Zlatan Šehović, Svetozar Marković u mladoj reprezentaciji), dok je doveo strance od kojih se očekuje da stvarno prave razliku (Patrik Andrade i Fesuni Dijabate). Sve u hodu, tokom priprema…
„Iz ugla trenera bi bilo idealno da sam imao sve igrače od prvog dana priprema. Ne verujem u instant stvari, da se nešto preskače. Znam da je nama kao narodu svojstveno da prihvatamo ad hok i improvizujemo, to može kod da se zamaskria u ovdašnjem prvnestvu, ali na ozbiljnom nivou, u Evropi, to je neprihvatljivo“, jasno je Stolica stavio do znanja da mu je potrebno još fudbalera, jer su desetorica otišla, a petorica došla. „Odlazak se dešava momenttalno, a dopunjavanje kadra je proces koji traje. Nije jednostavno, postoje prepreke od finansijskih do nekih drugih kojima smo uslovljeni. Hteli smo da dovedemo igrače koji će stvarno jačati tim i praviti razliku, istovremeno ostaviti prostora za decu koja imaju veliku perspektivu iz naše škole“.
PROMENA STILA
Promena trenera – i igračkog kadra – značiće i promenu načina igre Partizana. Za razliku od Aleksandra Stanojevića koji je insistirao na brzim akcijama, visokom presingu i završetku napada u roku od nekoliko sekundi po osvajaju lopte, kod Stolice bi u prvom planu trebalo da budu posed i kontrola. Pokazale su to pripremne utakmice na kojima se mogao uočito modifikovan stil. Ne do kraja promenjen, već samo korigovan u odnosu na prethodne dve godine. Prema svemu viđenom na tri kontrolne utakmice, crno-beli bi trebalo da igraju u formaciji 4-3-3. Ne toliko napadački, kao što bi se zaključilo na prvi pogled, međutim, svakako drugačije u odnosu na period kod Stanojevića. To bi u idealnim uslovima značilo trougao ispred odbrane, čije bi krake trebalo da čine Saša Zdjelar, Ljubomir Fejsa i Bibars Natho, uz napomenu da novi kapiten Zdjelar ima dozvolu da ode i onda bi se u tom delu tima pojavio Patrik Andrade. Imena, način igre i stabilnost koji svaki od nijh donosi sugerišu da je novi Partizan najjači baš u veznom redu i da će njihovo prisustvo omogućiti visoke procene poseda lopte, na kojima Stolica insistira, što dalje znači nastavak akcija i realizaciju. Po jednom boku u manevru Kvinsi Menig i Nikola Terzić, uz opciju u liku Aleksandra Lutovca, na suprotnom kraju terena Fuseni Dijabate, Nemanja Jović i rehabilitovani Filip Holender. Dovoljno ofanzivne snage da se rastereti prvi strelac prethodnog superligaškog ciklusa Rikardo Gomeš, mada se čini da je za takmičenje na tri fronta Partizanu potreban makar još jedan klasičan špic, pogotovo posle odlaska Marka Milovanovića u Almeriju.
Najveće rokade Partizan je pretrepeo u odbrani, gde sigurna mesta imaju Aleksandar Filipović i Slobodan Urošević (postaće kapiten ako Zdjelar ode) na bekovskim pozicijama, dok će biti interesantno videti ko će ispati iz tima kad se u njemu pojavi Svetozar Marković u ulozi štopera, jer Stolica zahteva građenje napada iz poslednje linije, a to baš i nije karakteristika Igora Vujačića i Siniše Saničanina koji su igrali veći deo minule sezone.
KO JE PRVI GOLMAN, A KO PRVA OPCIJA ZA BONUSA?
Neka pitanja su i dalje otvorena. Možda će pitanje prvog olmana iskristalisati tokom takmičenja, ali nije prirodno da Partizana ima „dva podjednaka“ čuvara mreže. Svaki klub na svetu ima prvog golmana i rezervu i zato bi u Humskoj što pre, zarad tima, trebalo da preseku ko je u prednosti. Ako bi se gledale samo pripremne utakmice, onda je Nemanja Stevanović početna opcija, s obzirom da je startovao na dva od tri kontrolna susreta, uključujući i najzahtevniji sa Fenerbahčeom, uz to i završio prethodnu sezonu. S druge srtane, Aleksandra Popovića je Stolica pozivao u mladu reprezenataciju i ceni njegovu igru nogom – bitnu za stil kakav forsira – i deluje da je na pol-poziciji.
Koga god stručni štab da izabere, moraće da poradi baš na korekciji tehničkih grešaka, jer su obojica primila po kiks gol na pripremama.
Drugo važno pitanje koje u Humskoj moraju da reše tiče se bonusa. Projektovan je Nemanja Jović da bude obavezan starter, ali em je povređen (neće igrati u Ivanjici, pitanje da li i na Čairu), em u minuloj sezoni nije ubedio da je baš toliko dobar da nosi igru. Pošto je Nikola Terzić probio tu granicu, a Marko Milovanović prodat Almeriji, crno-beli su u situaciji da Javoru suprotstave Mihajla Petkovića, vezistu iz „klase 2004“, koji se nametnuo tokom priprema. A pred očima struke je i dalje Samed Baždar, koji bi trebalo u ovoj sezoni konačno da dobije više minuta, pa i da mu se precizira pozicija na kojoj se najbolje snalazi i tako postane naredni veliki projekat kluba, eventualno štoper Mihajlo Ilić… Uz sve to, crno-beli svakako gledaju da dovedu jednog igrača mlađeg od 21 godine.
„Verujem da će se to desiti sad i nikad više, da Partizan traži bonuse na drugoj strani. Trebalo bi da ih crpi iz svoje škole, što je snaga kluba u svakom trenutku“, poentirao je Stolica i na osnovu tih reči se, takođe, vidi da DNK kluba nije promenjen uprkos velikom rezu, da i novi trener, kao prethodni, voli šansu da pruži mladosti i da je promoviše.
Samo je pitanje: mogu li talenti i takmičarski ciljevi u istu rečenicu? Ili je od pitanja gde će Partizan biti maja 2023, možda, važnije, gde će biti maja 2024. kad ovaj tim „nadođe“?
PRELAZNI ROK
Došli: Aleksandar Filipović (BATE Borisov), Svetozar Marković (Olimpijakos), Zlatan Šehović (Makabi, Netanja), Patrik Andrade (Karabag) i Fuseni Dijabate (Trabzon).
Otišli: Marko Jevtović (Gacijantep), Marko Milovanović (Almerija), Milan Smiljanić (Mornar), Nemanja Miletić (Omonija), Aleksandar Miljković, Bojan Ostojić, Ivan Obradović, Rajko Brežančić, Lazar Marković, Miloš Jojić i Lazar Pavlović.
Originalni članak Mozzart sport
