Vreme je za nove “Priče iz kraja”, a to znači da je pravi momenat da se prisetimo još jednog sportskog velikana.
Ovog puta naš junak je legendarni Stjepan Bobek, koji je rođen u Zagrebu, 3. decembra 1923. godine i koji je bio jugoslovenski fudbaler, kasnije i trener.
Bobek je većinu svoje karijere proveo u beogradskom Partizanu, a kasnije je bio i trener crno-belih, a s obzirom na sve uspehe koje je ostvario i u jednoj i u druoj ulozi, nije ni čudo što ga “grobari” i dan-danas ne zaboravljaju.
Za reprezentaciju Jugoslavije igrao je na 63 utakmice i postigao 38 golova, što je rekord svih vremena. Impresivno, zar ne?
Ono što je posebno zanimljivo jeste da je Stjepan već sa trinaest i po godina igrao za prvi tim Viktorije, nižerazrednog kluba, a kao dvadesetogodišnjak postao je centarfor Građanskog.
Ljubav između Bobeka i Partizana
Godine 1945. je došao u Partizan i za crno-bele je igrao sve do 1959. godine. Za tih 13 godina Bobek je odigrao 468 utakmica i dao 403 gola. Bio je centarfor, individualista, sjajan dribler, neobično vešt golgeter…
Kasnije je dobio ulogu konstruktora igre. Igrao je za tim uživajući u pripremanju šansi saigračima. Bobekov poslednji pas najčešće je bio „pola gola“, a njegovo „rolanje“ lopte ostalo je pod Bobekovim zaštitnim znakom kao i lična kreacija. Kao fudbaler i legenda Partizana Bobek je osvojio dva prvenstva i četiri kupa.
U ulozi trenera imao je još više uspeha: pet šampionskih titula (tri sa Partizanom i dve sa Panatinaikosom), dva kupa i jedno prvo mesto u drugoj saveznoj ligi Jugoslavije (sa Vardarom).
Isto tako je zemunsku Galeniku uveo u Prvu ligu Jugoslavije, a nagrada za sva ela stigla je 1995. godine, kada je izabran za najboljeg fudbalera Partizana svih vremena.
Za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije je debitovao 9. maja 1946. godine u prijateljskoj utakmici protiv Čehoslovačke u Pragu, a prvi gol je postigao već u revanšu 29. septembra iste godine, kada je Jugoslavija pobedila Čehoslovačku sa 4:2.
Za reprezentaciju Jugoslavije igrao je, kao što smo rekli, na 63 utakmice i u njima postigao 38 golova. Od dresa sa državnim grbom oprostio se 16. septembra 1956. u meču Kupa dr. Gerea protiv Mađarske (1:3) koji je odigran u Beogradu.
Bio je učesnik dva Svetska prvenstva — u Brazilu 1950. godine i u Švajcarskoj 1954. godine, kao i dva izdanja Olimpijskih igara— u Londonu 1948. i u Helsinkiju 1952.
Neke stvari van terena
Ipak, bilo je tu i nefudbalskih stvari. Bobek je, sada već davne, 1988. godine napisao jedan tekst, u kojem se dotakao brojnih tema, ali i nekih stvari koje nisu usko vezane za sport.
-Ali bio je, bogami, čak jedan trenutak pred kraj rata, mesec ili dva, kada su nas pozvali na front. Jer, bio je poslednji trenutak da se spasi hrvatska vojska. Pavelić je radio sve da se mobiliše što više ljudi. A ja se s onim Firmom (Vladimir Firm), isto reprezentativcem, igrao je sa mnom, dogovorim da dezertiramo, odnosno da nas ne pronađu. Tako smo jednog dana spavali na jednom mestu, a drugog na drugom… Nisu nam nikako mogli ući u trag. I tako sam se izvukao – pisao je Bobek tom prilikom.
Njegovu ljubav prema Partizanu baš ništa nije moglo da ugasi.
-Plakao sam kada sam došao u Partizan, jer sam rođeni Zagrepčanin i nikada nisam pre toga bio u svetu. Nisam znao kakav je život van moje kuće – priznao je Bobek jendom prilikom.
Preminuo je u Beogradu 2010. godine i sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, te ostavio u suzama brojne ljubitelje fudbala.
Tekst preuzet sa portala Meridian sport
