Rođena je 11.januara 2002 godine u Beogradu i druga je godina škole za medicinu i estetiku,smer fizioterapeut.
Odbojku je počela da trenira sa 10 godina u odbojkaškom klubu Dunav a potom u Vizuri gde je igrala dve sezone u predpionirskoj i pionirskoj selekciji.
2016 godine bila je član pionirske selekciji reprezentacije Srbije na balkanskom prvenstvu u Bugarskoj gde smo osvojili srebrnu medalju.
Prošle godine prelazi u Partizan i igrala je za pionirsku i kadetsku selekciju na poziciji srednjeg blokera i korektora,a pred kraj sezone je odigrala i nekoliko prijateljskih utakmica sa prvim timom.Na ovim pripremama šef stručnog štaba,gospodin Ivan Steljić priključio je prvom timu.
Ovo je priča o devojci koja nije samo budućnost našeg kluba,već verujemo u to i budućnost Srpske odbojke.
1.Šta je bilo presudno da karijeru nastaviš u Partizanu?
Tara: Posle poziva našeg proslavljenog odbojkaša Željka Tanaskovića da pređem u Partizan, bila sam sigurna da je to pravi klub za mene i da uz njega i odabrani stručni štab mogu da napredujem.
2.Kako vidiš sezonu iza sebe i da li misliš da je Partizan tvoj pravi izbor?
Tara: Protekle sezone sam imala dosta povreda,ali smatram da su devojke dale sve od sebe.Nismo uspele da prođemo na finalni turnir ali veliki je uspeh i biti četvrti u Beogradu s obzirom da smo se prošle sezone prvi put okupile i da je to bila naša prva zajednička sezona.
3.Kako bi ocenila atmosferu u klubu i koliko je ona važna,uz stručan rad za tvoj dalji napredak?
Tara: Atmosfera u klubu je odlična,mi smo jedna velika crno – bela porodica svi se slažemo i nema razlike da li je prvi tim ili školica odbojke,svi zajedno radimo za dobrobit kluba i nas,i naravno svi se međusobno podržavamo.
4.Kakve ti uslove za rad pruža Partizan?
Tara: Pored odličnog stručnog štaba u Partizanu imamo i odlične uslove za rad.
5.Kakvi su u sportskom smislu tvoji planovi za budućnost?
Tara: Ne volim previše da razmišljam o budućnosti ali ono što sigurno znam je da ostajem u Partizanu.
6.Svi još pamtimo utakmicu protiv Batajnice kada si se povređena vratila na parket i doprinela da gotovo izgubljenu utakmicu pobedimo.Odakle crpiš tu snagu i energiju?
Tara: Ta utakmica na Banjici je svima ostala u sećanju,na toj utakmici mi se desila mala nezgoda kada sam izvrnula zglob i pokidala ligament,izneli su me uplakanu sa terena ali i pored velikog bola nisam predala utakmicu,samo sam se trudila da ne razmišljam o tome jer sam želela da pomognem devojkama da pobedimo.Stisla sam zube i ušla u taj odlučujući peti set na jednoj nozi,ušla sam i dala devojkama snagu i energiju,bodrila sam ih,i u najtežim trenutcima srca su nam kucala kao jedno i svi smo želeli samo jedno – pobedu. Nakon te utakmice srce mi je bilo puno kad sam videla u očima devojaka suze radosnice,i publiku koja skače od srće,i meni su krenule suze radosnice ali tako i one druge što više ne mogu da igram… za mene utakmica nije izgubljena do poslednjeg poena.Žao mi je što nisam bila sa devojkama na terenu protiv Vizure da im pomognem,borile su se svim srcem i ponosna sam na njih,ali nije nam bilo suđeno.
7.Gospodin Steljić te je priključio prvom timu.Koliki je to motiv za tebe?
Tara: Tako je.Gospodin Ivan Steljić me je priključio prvom timu,a moj najveći motiv je što kao najmlađa među njima moram da se dokazujem a samim tim uz njihovo iskustvo ću brže napredovati.
8.Ko je tvoj odbojkaški uzor?
Tara: Ne volim da kažem uzor,volim da budem posebna i da se razlikujem,da me uvek prepoznaju po nečemu posebnom. Mogu slobodno da kažem da najviše pratim Tijanu Bošković i Uroša Kovačevića jer su oni takođe levoruki kao i ja,jer nema mnogo levorukih igrača na poziciji korektora koju bih volela da igram.
9.Kako provodiš vreme van odbojke i školskih obaveza?
Tara: Uglavnom provodim vreme sa prijateljima.
To je bila njena priča.A evo šta su nam o Tari rekli u samom klubu.
Ivan Steljić,šef stručnog štaba: Tara je jedna emotivna devojka, koja voli odbojku,požrtvovana,nekada i sportski nerealna jer je nestrpljiva da ostvari svoje snove,što nije dobro,jer snovi dolaze polako,vremenom i treba da se poklope sa realnošću.
Na poziciji srednjeg blokera za koju mislimo u klubu da treba da igra,u njenom godištu nema igrača koji može da joj parira na elementu skočnosti i mirnog bloka.Elementi čekića,servisa i napada tehnički moraju još mnogo da se rade,ali vreme bi trebalo da je njen saveznik,ukoliko želi da bude ozbiljan profesionalac.Ukoliko želi na Koledz u USA,onda može kako god ona želi!
Ivan Radivojević,trener juniorske selekcije: Budućnost Partizana,prošle sezone je odlično odigrala za kadetsku ekipu, bila na pragu pionirske reprezentacije.U budućnosti puno očekujemo od nje i siguran sam da će ove godine debitovati za prvi tim.
Danijela Stojanović,kapiten prvog tima: Tara je neko ko je pun energije,ima volje i želje za napretkom.Mislim da ponekad od velike želje zna da se na momente poremeti i ne zna da kanališe svoju energiju ali opet vreme je pred njom,jako je mlada i može mnogo da napreduje.Ja joj želim sve najbolje i samo neka nastavi da nadograđuje sebe u svim elementima.
Bojana Despotović: Tara je veoma požrtvovana devojka. Veoma je uporna i daje sve od sebe.Želim joj da ostvari svoje ambicije.
TARA TAUBNER,DETE PARTIZANA ! ! !
