Odlučili smo da u serijalu tekstova predstavimo bivše Partizanove vaterpoliste, koji su u svoje vreme bili najbolji igrači sveta. Ovu seriju tekstova počinjemo tekstom o Zoranu Jankoviću, a nastavićemo tekstovima o Đorđu Perišiću i Mirku Sandiću.
Rođen je 08.01.1940. u Zenici od oca Matka i majke Lidije, školovao se u Rijeci, Tuzli, Zagrebu i Beogradu, a preminuo 25.05.2002. u Beogradu. Po zanimanju je bio diplomirani inženjer tehnologije.
Karijeru je započeo u zagrebačkoj Mladosti 1958. godine, a u Partizan prelazi 1961. godine kao najbolji strelac prvenstva Jugoslavije.
Janković Mladosti nije bio dovoljno dobar, a pritom je i Partizan bio na većem nivou organizovanosti, što je takođe uticalo da pređe u Partizan.
Sa Partizanom je osvojio prve trofeje u istoriji kluba a svakako su najvrednije 4 titule šampiona Evrope. Postigao je čak 99 golova u te 4 sezone kad je sa Partizanom osvajao kupove šampiona, a ukupno preko 150 golova u ovom takmičenju! Bio je najbolji strelac ne samo Partizana nego i svetskog vaterpola u tom periodu.
Janković je tokom 60-ih godina bio proglašavan za najboljeg vaterpolistu sveta, kao i najboljeg sportistu Jugoslavije 1963. godine.
Bio je prvi i do sada jedini vaterpolista koji je na jednoj utakmici na Olimpijskim igrama postigao 10 golova. Sa reprezentacijom je osvojio zlato na OI 1968. godine u Meksiku i srebro na Olimpijskim igrama 1964. godine. Odigrao je 221 meč u kapici Jugoslavije, uz postignutih 259 golova.
Ostao je upamćen po majstorskim driblinzima, snalaženju u teškim situacijama, pravi vaterpolo plejmejker.Ali takođe, pamte se i njegovi golovi postignuti nogom.
Od 2004 godine je član vaterpolo kuće slavnih.
Da bi smo predstavili majstorstvo i vic u igri, koje je posedovao Janković, donosimo priču o njegova tri najpoznatija pogotka u karijeri.
Atina, meč sa Etnikosom u okviru Kupa šampiona. Janković i Mirko Sandić se nalaze u kontra napadu. Sandić dobacuje loptu Jankoviću koji može potpuno neometan da postigne gol. Janković loptu udara glavom i vraća je Sandiću. Sada Sandić umesto rukom, loptu udara glavom i lobuje začuđenog grčkog golmana. Janković prihvata ovaj lob blizu gol linije i glavom postiže pogodak. Dakle, tri kontakta sa loptom dva velika majstora, sva tri glavom – Janković-Sandić-Janković i gol !!! Atinska publika je bila oduševljena i počela da navija za Partizan.
Sandić i Janković
Barselona, opet Kup šampiona. Zoran Janković je na ovom meću postigao sedam golova. Sedmi, za anale. Driblingom se oslobodio protivnika, ali u trenutku šuta, Jankovića za ruku hvata Barselonin vaterpolista i vuče pod vodu. Jankoviću lopta ispada ispred, ali on šutira desnom nogom !?!, fudbalskim volejom i pogađa gornji levi ugao gola. Dakle, gol nogom, pod faulom. Malo je reći da su svi na bazenu bili začuđeni. Čak su i sudije aplaudirale.
Treći gol, pravi kuriozitet. Pvenstvena utakmica, Jadran – Partizan u Splitu. Poslednji minut utakmice, Partizan vodi 6-5 i može da čuva loptu do kraja. Ipak, Janković se podiže iz vode, kao da će da šutira sa osam metara. Tadašnji trener igrač – Boris Čukvas, koji se nalazi na poziciji sidraša, oštro govori Jankoviću da ne šutira, ali Janković ne sluša. Lopta ide ka golu, Čukvas se u besu zbog ovog šuta hvata za glavu. Lopta pogađa Borisa Čukvasa u ruku i odbija se u gol! 7-5 za Partizan.
Zoran Janković je jedan od najvećih igrača u istoriji VK Partizan i uopšte, jedan od najboljih vaterpolista sveta, svih vremena.
