Rođen je 09.05.1942. u Beogradu a umro 24.12.2006.
Karijeru je započeo na Banjici u kapici Partizana, gde je ostao sve vreme do okončanja iste 1975. U prvi tim ulazi već sa 16 godina a za reprezentaciju debituje sa nepunih 18. Bio je najmlađi član Jugoslovenskog olimpijskog tima na Olimpijskim igrama 1960. godine u Rimu, i tu titulu je nosio sve do pojave Dušana Mandića 2012. godine.
Tokom 17 godina igranja za seniorski tim Partizana, osvojio je 5 titula šampiona Evrope, 10 titula šampiona Jugoslavije i 3 kupa, odigravši preko 1000 utakmica sa crno – belom kapicom.
Mirko Sandić je simbol uspeha VK Partizan tokom 60-ih i 70-ih godina dvadesetog veka. Igrao je na poziciji sidraša, ali je golove postizao i iz daljine.
Ostao je upamćen po izvanrednoj fizičkoj snazi i neodbranjivim golovima, a važio je za najboljeg svetskog šutera svog doba.
Izuzetno visok i snažan (202 cm 110 kg), bio je pravi div u bazenu. Uprkos, svojoj fizičkoj pojavi, Mirko je bio pravi dobrica, mekog srca. To njegovo srce će biti upisano u Ginisovu knjigu rekorda, kao najveće na svetu – zapremine 1700 mililitara. Poređenja radi, prosečna zapremina srca je oko 800 mililitara!
Mirko je sport posmatrao kao igru i vitešku borbu i veoma retko je odgovarao na provokacije i nesportske nasrtaje protivničkih igrača. Razumeo je vaterpolo kao igru i bio altruista koji je igrao i za druge.
Kao anegdota je ostala jedina situacija u kojoj Mirko nije ostao ravnodušan na provokacije. Naime, u Napulju tokom finala Kupa šampiona Pro Reko – Partizan, 1965. godine, Mirko je bio pored udaraca protivničkih bekova, izložen i gađanju od strane publike i krajnje nekorektnom suđenju. U jednom trenutku, Mirko je iznerviran svim ovim izašao iz bazena i uputio se ka tribini sa domaćim navijačima, da se obračuna. Za tren cela tribina je bila prazna, svi su pobegli.
Za nacionalni tim Sandić je odigrao 235 utakmica i postigao bezbroj važnih golova. Osvojio je Olimpijsko zlato u Meksiku i srebro u Tokiju. Ima i bronzane medalje sa dva Evropska prvenstva.
Mirko Sandić je 1999. godine primljen u vaterpolo Kuću slavnih.
Po završetku karijere obavljao je mnogobrojne finkcije u Partizanu i Savezu. Mnogi ga smatraju jednim od najboljih svetskih igrača, svih vremena.
