Rođen je 06.05.1941. godine u Kotoru, po zanimanju je pravnik. Ceo radni vek po završetku sportske karijere je proveo na rukovodećim mestima u brojnim turističkim kompanijama, poput “Centroturista” ili “Ineksa”. Takođe, ugledni je sportski radnik, i obavljao je mnoge odgovorne funkcije u vaterpolo savezu, a bio je i ministar sporta i predsednik JOK-a. Bio je član upravnog odbora VK Partizan kao i potpredsednik JSD Partizan. Dobitnik je mnogih priznanja, Oktobarske nagrade grada Beograda, Ordena rada SFRJ, Ordena Međunarodnog olimpijskog komiteta.
Đorđe se nalazi u vrhu prestižne liste sportista sa najviše osvojenih titula klupskog šampiona Evrope u svim sportovima. Beloruski stonoteniser Vladimir Samsonov je apsolutni lider, ali sa različitim klubovima iz različitih država. Na drugom mestu je Dino Menegin sa sedam titula, ali sa različitim klubovima ( Vareze i Olimpija iz Milana), a Đorđe je na trećem mestu, sa šest titula prvaka Evrope, svih šest osvojenih sa Partizanom !
Svoju sportsku karijeru je započeo baveći se plivanjem u Primorcu iz Kotora, kao 11-ogodišnjak.
Interesantno je da je na Olimpijskim igrama u Rimu 1960. godine Đorđe Perišić nastupao u plivanju na 200 m slobodnim stilom i došao do polufinala. Šestostruki je šampion Jugoslavije u plivanju. U Partizan dolazi 1960. godine i do 1963. je bio deo PK Partizan, a onda na nagovor Borisa Čukvasa počinje da se bavi vaterpolom.
Od te godine postaje deo VK Partizan i za njega nastupa sve do 1976. godine. U tom periodu je odigrao preko 700 mečeva za crno – bele sa Banjice.
Sa Partizanom osvaja 6 titula šampiona Evrope, kao i 11 titula prvaka Jugoslavije i 4 kupa. Učestvovao je u kapici Partizana sa brojem 2 čak 12 puta u kupu šampiona, od čega je 8 puta igrao finale i osvojio 6 titula prvaka Evrope. U ostale četiri sezone sa Perišićem u timu, Partizan je dva puta bio treći, jednom četvrti uz samo jedno ispadanje u četvrtfinalu. U Kupu šampiona je od ukupno 117 utakmica u tih 12 godina, odigrao 116 mečeva i postigao 44 pogotka. Njegovi golovi su bili odlučujući prilikom osvajanja druge i treće titule šampiona Evrope, 1966. i 1967. godine. Prilikom osvajanja svoje šeste titule šampiona Evrope 1976. godine Đorđe je bio kapiten Partizana.
Đorđe kaže da mu je svaka od tih titula draga na svoj način: ” Prva titula mi je najdraža i logično je da je najbliža srcu, druga i treća su mi drage jer sam postigao odlučujuće golove, četvrta jer je bila prva osvojena pred beogradskom publikom, peta jer je osvojena ubedljivom pobedom nad mađarskom ekipom OSC, koja je ustvari bila reprezentacija Mađarske, a šesta jer smo prekinuli dotadašnju tradiciju da klub iz grada domaćina osvaja titulu, a uz to bio sam kapiten” – nabraja Đorđe Perišić.
Sandić i Perišić
Za reprezentaciju je odigrao 152 utakmice u periodu od 1965 do 1973 godine.Osvojio je zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Meksiku 1968. godine i dve bronzane medalje, 1966. na Evropskom prvenstvu i 1973. godine na Svetskom prvenstvu.
Đorđe Perišić je bio pouzdani i neprelazni bek. Po pravilu, duele je vodio sa najboljim protivničkim igračima i najvećim zvezdama rivalskih ekipa, i najčešće iz njih izlazio kao pobednik. Njegova glavna karakteristika je bila da je najčešće uspevao da zaustavi protivničke sidraše, ali bez isključenja.
Predrag Manojlović, Đorđe Perišić i Duško Antunović
Što se tiče igre u napadu, Đorđe je bio odličan dodavač, asistent – kako bi se to danas reklo. Veoma retko se odlučivao da šutira i bio je pravi timski igrač. Ali, kada je bilo najpotrebnije, Đorđe se nije libio da napad završi šutem, ako uoči da niko od saigrača to neće ili ne može. Po pravilu je postizao poslednje, odlučujuće golove na utakmicama i to bi mu bio jedini šut na meču. Generalno, odbrane su se tada fokusirale na Jankovića i Sandića, i Đorđe bi preuzeo odgovornost kada bi oni bili zablokirani.
Đorđe daje recept uspeha mladim sportistima i uopše, ljudima: ” Pre svega uspeo sam zbog svoje upornosti, postavio sam cilj u sportu i radu, nastojao da budem zdrav, da živim u skladnoj porodici. Ne treba žuriti, ali je važno krenuti na vreme da bi se nešto postiglo. Penzionerske dane sam posvetio sebi i naravno porodici. Bez plivanja, druženja i putovanja ni danas ne mogu. Bogat sam ne sa parama već sa krugom ljudi sa kojima se družim i po onome što sam uradio. Sada sve radim iz zabave.”
