Prošlo je 25 godina od evropske titule, da li ste svesni toga?
– Po deci se najviše vidi kako prolazi vreme. Ja sam dugo u košarci pa ne obraćam pažnju, evo baš sam se pre neki dan iznenadio kada sam video koliko je prošlo, a i Partizan je od Gana 1988. godine četiri puta bio na fajnal foru, što je ogroman uspeh.
Kada se pomene Istanbul, čega se prvo setite?
– Saletove trojke – iz topa će Danilović.
A vaše pete lične minut pre kraja?
– Ne, ma kakvi. Možda bih se sećao da smo izgubili, ali kada pobediš prvo ti je u sećanju Saletova trojka. To ne može da se izbriše.
A vaše MVP titule?
– Jeste to, ali Saletova trojka je ipak nešto drugo.
A šta vam je bilo u glavi kada ste odlazili na klupu posle petog faula u poslednjem minutu?
– Nema šanse da izgubimo. To sam rekao i Šilobadu kada sam napuštao parket.
Uleteli ste prvi na teren posle trojke?
– Ma šta uleteo, uklizao Saletu sa dve noge. Klizeći za crveni karton – uz iskren, karakteristični osmeh će Predrag.
Šta vam je ostalo u sećanju pre ili posle utakmice u Istanbulu?
– Jao… Pre utakmice se sećam da sam prvi put odseo u tako lepom hotelu kao što je bio taj u Istanbulu, a posle finala, stroge večere, na kojoj je pokojni profesor Aleksandar Nikolić posle slučajno razbijene čaše Ive Nakića, iako smo mirno sedeli i pili kiselu vodu, prokomentarisao: “Šta vam je, šta radite, za tri dana igramo važnu utakmicu u prvenstvu, prekidaj”, a ovo ostalo izbledi.
Kada ste postali svesni šta ste uradili tog 16. aprila 1992. godine?
– Onog momenta kada sam otišao u inostranstvo. Kada odeš kao prvak Evrope i MVP turnira, drugačije te gledaju i poštuju nego da si drugi. Ogromna je razlika i tih ljudi tamo, njihovo poštovanje, a i tvoje, vera u sebe, spoznaja sa kakvim statusom dolaziš u tu sredinu.
Znači to se tek kasnije spozna?
– Sigurno, kada prestaneš da igraš, jer kada si igrač drugačije je. Razmišljaš o sledećoj utakmici, trofeju… Ma, to je najlepše doba života, najlepši posao. Kada prestaneš da igraš, kada počneš da razmišljaš o tim stvarima, nisi igrač, e onda se rado prisetiš.
Koliko vam znači što ste posle igračke karijere u Partizanu postali i njegov predsednik?
– Znači svakako, jer sam posle deset dana od završetka igranja počeo da vodim klub, koji mi toliko znači, koji je moj. Tada kao potpredsednik, pošto je Vlade Divac bio još igrač u Americi, zajedno sa svim ljudima. Tih 15 godina rada u sportu u Srbiji je veliko iskustvo ma gde otišao posle da radim – zaključio je Danilović.
