Retrospektiva ukupno 8 grupnih faza koje je Partizan odigrao u Ligi Evrope (2009-2017), odnosno pre toga u Kupu UEFA (2004-2008).
Partizan uskoro započinje svoju ukupno 11. grupnu fazu u evropskim klupskim takmičenjima. Kao što znamo, dva puta (2003. i 2010.) ju je igrao u Ligi šampiona („UCL – UEFA Champions league“), a preostalih čak 8 puta je to bio slučaj u Kupu UEFA (u periodu 2004-2008), odnosno u Ligi Evrope (u periodu 2009-2017), kako je u leto 2009. godine nekadašnji Kup UEFA preimenovan u „UEL – UEFA Europa league“.
U četvrtak crno-beli utakmicom protiv holandskog kluba AZ Alkmar započinju svoju 9. grupnu fazu u Ligi Evrope i na taj način postaju rekorderi na prostoru čitave bivše Jugoslavije, koji starijim ljubiteljima fudbala i dan-danas predstavlja interesantan fudbalski prostor za razna upoređenja, bez obzira što ta država ne postoji već više od četvrt veka. Iza Partizana će tako ostati i zagrebački Dinamo sa 8 odigranih grupnih faza u ovom takmičenju, a odavno su iza našeg kluba Maribor, Rijeka i C. zvezda sa po 3, odnosno splitski Hajduk i skopski Vardar sa po 1 odigranom grupnom fazom Lige Evrope.
Podsetimo se Partizanovih prethodnih 8 odigranih grupnih faza u ovom takmičenju, uz nadu da će predstojeće 9. učešće biti istovremeno i treće koje će crno-belima doneti „zimovanje“ u Evropi…
Grupnu fazu smo obezbedili eliminisavši rumunske klubove Ocelul iz Galatija i Dinamo iz Bukurešta. Bila je ovo premijerna sezona grupne faze Kupa UEFA i jednostruki bod sistem u grupi. Žreb je hteo da grupu otvorimo utakmicom kući protiv grčkog Egalea, a ubedljiva pobeda od 4:0 je trasirala uspešan put u nastavku takmičenja. Usledio je odličan nastup na rimskom „Olimpiku“ protiv Lacija, iako je nakon ubedljivog vođstva od 0:2 ostvaren na kraju samo remi (2:2). Međutim, ostali rezultati su bili takvi da je i to bilo dovoljno da u narednom kolu kući, protiv tada izuzetno jakog Viljareala, čak i sa remijem ostvarimo prolaz dalje – i pre poslednjeg kola. To je Partizanu i pošlo za rukom. Remi od 1:1 je bio dovoljan za veliko slavlje, a u poslednjem kolu je porazom u Engleskoj (3:0) samo propuštena prilika da se eventualnom pobedom ostvari i bolji plasman od 3. mesta u grupi. Kao trećeplasirani, igrali smo naproleće u 1/16 finala protiv ukrajinskog Dnjepra koji je trijumfalno završio takmičenje u svojoj grupi, ali je Partizan uspeo da izbaci favorizovanog protivnika, a onda, setićemo se svi sa zadovoljstvom, odigrane su i u 1/8 finala dve veoma kvalitetne utakmice protiv ruskog CSKA, no italijanski sudija revanša u Krasnodaru (Paparesta) je imao mnogo toga protiv Partizanovog plasmana u četvrtfinale, pa je 1/8 finala ostala do danas najveći evropski uspeh jednog srpskog kluba u Evropi – otkad se igraju grupne faze Lige šampiona ili Lige Evrope. TRENER – VLADIMIR VERMEZOVIĆ.
Grupnu fazu smo obezbedili eliminisavši slovenački Maribor i holandski Groningen. Kada se pogleda ova tabela iznad, reklo bi se da Partizan nije imao nikakvih šansi da prođe ovu grupu, ali oni koji su bili svedoci tih dešavanja sigurno se jako dobro sećaju kakva krucijalna i po nas negativna stvar se tu desila već u prvoj utakmici kući protiv italijanskog Livorna – vodili smo 1:0, imao je Bosančić i strašan zicer za dupliranje vođstva pa je „uspeo“ da ga promaši, a onda u samom finišu meča velikom nepažnjom dozvoljavamo da nam italijanski golman, nakon prekida, smesti glavom loptu u mrežu, za bod Livorna odnosno za dva ogromna izgubljena boda Partizana. Posle ovoga je izgubljen meč u Izraelu, a jako ružne relacije između kluba i navijača su doprinele tome da protiv Oksera u trećem kolu bude očajna poseta na našem stadionu, da tu ne bude bukvalno nikakve podrške timu, pa su i Francuzi pobedili (iako je Partizan vrlo rano poveo), čime su sve naše nade u prolazak grupe i definitivno raspršene. TRENER – MIODRAG JEŠIĆ.
Grupnu fazu smo obezbedili tako što smo najpre u poslednjem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona brutalno pokradeni protiv turskog Fenerbahčea (u obe utakmice!), pa smo protiv vrlo nezgodnog rumunskog Temišvara sa dve pobede izborili grupe u poslednjem izdanju Kupu UEFA. U grupnoj fazi jeste usledio brodolom kada se pogleda u oči činjenici da su sve četiri utakmice izgubljene, ali i tu ima jedno „ali“…Partizan je u provm kolu kući protiv Sampdorije bio u najmanju ruku ravnopravan rival i nikako nije zaslužio poraz. Kad ga je već doživeo, otišao je u Štutgart rešen da makar remijem zadrži šanse za prolaz, imao je taj remi u džepu sve do samog finiša (propustivši pre toga preko Tošića čak dve jako lepe šanse i za vođstvo!), a onda nas je izvesni Mario Gomez, u razmaku od samo par minuta, „sahranio“ sa dva postignuta gola i već tada je postalo jasno da od prolaska grupe neće biti ništa. TRENER – SLAVIŠA JOKANOVIĆ.
Grupnu fazu premijerne Lige Evrope smo obezbedili tako što smo najpre u kvalifikacijama za Ligu šampiona eliminisani od kiparskog APOEL-a, da bismo u plej ofu za Ligu Evrope bili bolji od slovačke Žiline. Uprkos izborenoj grupnoj fazi u Evropi, iz kluba je otišao više nego uspešni trener Slaviša Jokanović (dve duple krune u zemlji i dve grupne faze Lige Evrope!), u klubu i oko njega je sve nekako bilo sumorno u to doba, pa smo u grupi videli čak 5 naših poraza koji su svi do jednog bili posledica naše inferiornosti u odnosu na Šahtjor, Briž i Tuluz. U poslednjem kolu se ipak protiv Šahtjora u Beogradu desilo nešto lepo i vredno – pobeda Partizana u grupi (1:0), prva nakon one od pre pet godina protiv grčkog Egalea. TRENER – GORAN STEVANOVIĆ.
Grupnu fazu Lige Evrope smo obezbedili tako što smo najpre u kvalifikacijama za Ligu šampiona eliminisani od kiparskog AEL-a, da bismo u plej ofu za Ligu Evrope bili bolji od norveškog Tromza. Pored tada veoma jakog ruskog Rubina, kao naravno i milanskog Intera, nismo imali nikakve šanse za prolazak grupe, ali smo uspeli da budemo bolji od azerbejdžanskog Nefčija i da osvojimo 3. mesto u grupi (bolji međusobni skor – kući 0:0, a na strani u poslednjem kolu 1:1, gol za vredan remi je bio delo Aleksandra Mitrovića). Ono što pamtimo iz ove grupne faze je i igrački zaista odličan nastup Partizana na milanskom „Đuzepe Meaca“ i ogromna propuštena šansa Lazara Markovića da u finišu utakmice donese Partizanu istorijsku pobedu na tom stadionu, protiv takvog jednog rivala. Lazar je nažalost pogodio istrčalog golmana Handanovića, u kontri je Partizan, da zlo bude veće, još primio gol i izgubio utakmicu, a svi mi koji imamo malo više godina smo se prisetili tada i one jeseni daleke 1990. godine kada je Partizan na tom istom stadionu i protiv istog protivnika igrao vrhunski fudbal, stvarao i promašivao šanse, da bi na kraju bio ubedljivo poražen (3;0) od Italijana pojačanih vrhunskim „germanskim oruđem“ koje su činili asovi svetskog kalibra, što su tada nesumnjivo bili Mateus, Klinsman i Breme. TRENER – VLADIMIR VERMEZOVIĆ.
Grupnu fazu Lige Evrope smo obezbedili tako što smo najpre u kvalifikacijama za Ligu šampiona eliminisani od bugarskog Ludogoreca, da bismo protiv azebejdžanskog Nefčija u plej ofu za Ligu Evrope, uprkos tome što smo gubili sa 0:2 u provm meču u Beogradu, uspeli da se izdignemo i da dobijemo ne samo tu utakmicu (3:2), već i revanš u Bakuu (2:1). Grupu smo počeli veoma dobro, sa 0:0 protiv favorizovanog Totenhema u čijim redovima je već tada blistao izvesni Hari Kejn, ali su nakon toga doživljeni porazi u bledim partijama u Grčkoj i kući protiv Bešiktaša, pa je već tada prolaz ove veoma jake grupe postao potpuno nerealan. Ipak, u drugom delu grupne faze je Partizan igrački popravio utisak, u Istanbulu su milimetri falili u finišu da se osvoji bod protiv Bešiktaša koji je bio pravi hit te sezone u Ligi Evrope, u Londonu nas je Totenhem minimalno pobedio, više srećno nego spretno (odnosno mi smo bili nespretni da iz nekoliko jako dobrih prilika postignemo neki gol), a u poslednjem kolu kući protiv grčkog Asterasa je grupna faza završena sa drugim remijem u grupi, mada ostaje žal što makar tu nije ostvarena pobeda koju smo realno očekivali. TRENER – MARKO NIKOLIĆ.
Grupnu fazu Lige Evrope smo obezbedili tako što smo u plej ofu za Ligu šampiona doživeli rezultatski neuspeh protiv beloruskog BATE Borisov. U grupi smo, zanimljivo, i tada imali holandski AZ Alkmar, i tada je to bio meč prvog kola grupne faze kao što će to biti slučaj i u četvrtak, a ostvarena je vredna pobeda (3:2). Na to se nadovezala velika pobeda u Nemačkoj protiv Augzburga (1:3), zatim smo u dva meča protiv Atletika iz Bilbaa bili bez ikakvih šansi, ali je velika pobeda u Alkmaru (1:2) ostvarena u sam smiraj utakmice, uz još jednu fantastičnu vest istog trenutka da je u poslednjim sekundama Augzburg izgubio kući protiv Baskijaca, stvorila pravu euforiju među navijačima Partizana – odjednom nam je za prolaz grupe u poslednjem kolu protiv Augzburga kući bio dovoljan ne samo remi, već čak i bilo koji minimalan poraz, a uz sve to čak i onaj od 0:2! Podsećanje na utakmicu protiv Augzburga na našem stadionu je i dan-danas trauma za sve nas, možda i najveća (fudbalska) nakon one Artmedije iz leta 2005. godine…Taktički odlično odigrano prvo poluvreme, vođstvo od 1:0 uz potpuno zatvorene prilaze našem golu, sve je „mirisalo“ na uspeh….I onda u poslednjim sekundama poluvremena nepažnjom primamo jedan gol, već na početku drugog poluvremena još jedan, uspevamo nakon toga da se povratimo iz tih šokova i da se vremenski sve više približavamo prolazu grupe i „zimovanju“ u Evropi, propuštamo u finišu priliku ne samo da drugim golom rešimo sve dileme nego i da pameću potrošimo vreme i za sve to bivamo surovo kažnjeni par minuta pre kraja, trećim primljenim golom i izostankom prolaska grupe. TRENERI: ZORAN MILINKOVIĆ / LJUBINKO DRULOVIĆ.
Grupnu fazu Lige Evrope smo obezbedili tako što smo u plej ofu, nakon beogradskih 0:0, u revanšu u Mađarskoj „rašrafili“ Videoton (0:4) i vratili mu dug iz jeseni 1984. godine. Žrebani smo u veoma nezahvalnu grupu, sa ekipama iz zemalja kao što su Ukrajina i Albanija, a u grupi nam se našao i švajcarski Jang Bojs – u tom trenutku neuporedivo jači tim nego u sezonama nakon te. Međutim, Partizan uspeva da prođe jednu takvu, veoma zahtevnu grupu sa svih aspekata (ne samo sa fudbalskog!) i to mu čak polazi za rukom ponovo, kao 2004. godine, jedno kolo pre kraja grupne faze! Bilo je to novo „zimovanje“ u Evropi, što je samo po sebi veliki uspeh, uz konstataciju da je naproleće u 1/16 finala, nakon nesrećnih 1:1 u Beogradu protiv Viktorije Plzenj (kada smo gol primili u finišu iz čistog ofsajda!) u revanšu u Češkoj moralo da se odigra i bolje, a posebno borbenije. Tako značajan meč nije smeo da se završi sa samo 4 ili 5 napravljenih prekršaja (u zavisnosti kojoj statistici verujete), uz jedan jedini karton koji je čak dobijen zbog prigovora a ne napravljenog prekršaja. TRENER – MIROSLAV ĐUKIĆ.
Bilo je ovo podsećanje na lepe i na manje lepe trenutke iz svih Partizanovih dosadašnjih grupnih faza u Ligi Evrope. Ako njima dodamo dve grupne faze u Ligi šampiona (iz sezona 2003/04 i 2010/11), dolazimo do jednog lepog podatka – od 2003. naovamo, nikada se do sada nije desilo da Partizan dve sezone zaredom ne igra neku od dve grupne faze (LŠ ili LE). To je za jedan klub iz Srbije impozantan podatak i govori o konstantnosti našeg prisustva u Evropi. Uostalom, Partizan je od te 2003. pa zaključno sa utakmicom u norveškom Moldeu 29.08.2019, što u kvalifikacijama što po grupama i kasnije u eliminatornim mečevima, odigrao sve ukupno čak 150 utakmica! Koliko je to velika cifra za poslednjih 15-16 godina, to će gore da vam posvedoči i ukupan bilans Partizana u Evropi, još od 04.09.1955. godine kada su lisabonski Sporting i naš klub odigrali utakmicu kojom je otvoren tadašnji Kup Evrope, ono što će kasnije prerasti u Kup evropskih šampiona, a zatim i u Ligu šampiona.
Srećno crno-beli u četvrtak! Želimo vam da počnete takmičenje u grupi protiv Holanđana isto kao i pre četiri godine – pobedom, kao i da se u decembru radujemo slično kao 2004. ili 2017. godine.
Zvanični sajt FK Partizan
