DECA NA TERENU, TEŽINA UZ RAMENA
Ko je u četvrtak uveče pogledao prijateljski meč Partizana i Rodine iz Moskve – bilo na TV-u ili na licu mesta u Staroj Pazovi – mogao je da stekne vrlo jasan utisak: crno-beli su istrčali sa postavom koja više liči na omladinski tim, nego na sastav koji će uskoro igrati kvalifikacije za Ligu Evrope.
Sa prosekom od 22,6 godina, aktuelni Partizan je najmlađa seniorska ekipa u novijoj istoriji kluba.
Uprkos prisustvu nekoliko iskusnih imena – Milošević, Jurčević, Zahid, Kalulu, Karebeljo, Natho – kostur ekipe čine tinejdžeri i jedva punoletni fudbaleri. Tu su Dragojević, Simić, Petrović, Milošević, Ugrešić, Jovanović, Alilović, Andrej i Bogdan Kostić… Lista je duga. Mnogo duža nego što je realno očekivati u timu koji uskoro igra Evropu.
REALNOST ILI SAN?
U porazu od Rodine (1:2), kao i u bledoj pobedi nad Radničkim (1:0), isplivale su mane – ali i stvarnost: Partizan se restartuje. Klub je bez ozbiljnih ulaganja, a najveća plata iznosi 15.000 evra mesečno. Uloženo je tek nešto novca u Andreja Kostića, omladinca iz crnogorske lige.
Kritike navijača su stigle očekivano brzo – i one su, u osnovi, opravdane. Jer Partizan je Partizan.
Ali postavlja se pitanje: šta je realno očekivati od ekipe koja bi i u omladinskoj ligi bila pri vrhu po talentu, ali još uvek ne i po snazi?
BOLJE DECA, NEGO MARKETING VETERANI
Alternativa ovome bila bi da su vraćani bivši igrači – neki iz ljubavi, većina iz marketinških razloga. Ali da li bi to pomoglo?
Iskustvo sa povratkom Ljubomira Fejse, koga su povrede ubrzale ka penziji, pokazalo je da takva strategija ne donosi stabilnost, već još veće razočaranje.
Nije ovo više Partizan iz vremena kada su se vraćali Saveljić, Tomić, Nađ, Ilić, Kralj, Krstajić, Lazović… Oni su dolazili jer su želeli da igraju, ne da završe karijeru pod reflektorima.
STRPLJENJE NIJE SLABOST, NEGO SNAGA
Možda je krajnje vreme da klub – jasno, glasno i bez populizma – kaže istinu: potrebno nam je vreme.
Godinu. Možda dve.
Ne da bismo odustali od ambicija, nego da bismo ih temeljno postavili. Sa Vanjom Dragojevićem kao kapitenom, sa timom koji zna šta znači boriti se iz temelja, možda se rađa jedan novi Partizan. Partizan koji ne kupuje identitet – već ga sam gradi.
PORUKA GROBARA
Utakmica protiv Rodine imala je još jedan detalj koji ostaje u pamćenju. Na tribini stadiona FSS u Staroj Pazovi, jedan Grobar je glasno rekao ono što svi osećaju, ali retko izgovore:
“Nadajte se najboljem, ali – očekujte najgore.”
Možda je baš to ključ. I da, kritika mora da postoji. Nema ničeg lošeg u pitanju – ali ima u nerealnom zahtevu. Ovo nisu vremena kad se titule naručuju. Ovo su dani kad se karakter proverava.
IDEMO U EVROPU. IDU DECA U BITKU. IDE I VERA SA NAMA.
BUDI SVAKI DAN UZ VAŠ VOLIMPARTIZAN.
Piše: Volimpartizan.rs 🖤
