Zoltan Sabo ispraćen je na večni počinak. Na groblju u Svetozar Miletiću kraj Sombora, rodbina, prijatelji, saradnici i učenici oprostili su se od šefa stručnog štaba TSC-a, iznenada preminulog u 49. godini u bolnici u Sremskoj Kamenici
Mnoštvo poznatih ličnosti predvodili su dosadašnji selektor Srbije LJubiša Tumbaković, legendarni kapiten crno-belih Saša Ilić, Zoran Bata Mirković, Miodrag Ješić, njegovim nekadašnjim društvom iz igračkih dana u Partizanu.
Stigao je iz Holandije i Radoslav Samardžić, nekadašnji as i Sabov saigrač iz Vojvodine. Došle su, naravno, i kolege Tomislav Sivić, stručnjak zaslužan za Zoltanove trenerske početke u mađarskom Kečkemetu, Radoslav Batak, predstavnici FSS i mnogi drugi.
Janoš Žemberi, predsednik TSC ili Sabolč Palađi, generalni direktor, trebalo je da održe govor, međutim, od tuga ih je sputala da se obrate prisutnima.
Poslednji ispraćaj uspešnom učitelju upriličili su svi igrači superligaša iz Bačke Topole, prošlosezonskog hita šampionata Srbije i učesnika kvalifikacija za Ligu Evrope.
Nije izostao ni kompletan stručni štab novosadskog Proletera, a šef Branko Žigić upravo je učinio zanat od Saba.
Fudbalska Srbija oprostila se od nekadašnjeg sjajnog defanzivca, možda i još boljeg trenera. Pamtiće se Zoltanova dobrota, druželjubivost, osećajnost, emotivnost, iznad svega ogromna predanost porodici i najvažnijoj sporednoj stvari na svetu.
Prerana smrt sputala je da u fudbalu uradi još više, da za bude kao i u proteklih 48 godina fantastičan sin i brat, u poslednje dve decenije i otac za primer.
Ako TSC i ponovi prošlu sezonu kreiranu od Zoltana Saba, zasluge će biti i njegove bez obzira što je, nažalost, završio misiju na ovom svetu.
Negde na nebesima Sabo će se radovati isto kao i dok mu je srce kucalo, jer fudbal je njegov život i nenadmašna strast.
Nećemo ga više gledati i slušati, ali ostavio je veliku zaostavštinu za buduće generacije fudbalera i ljudi uz jasnu poruku „Budimo svi kao Zoltan”.
Izvor Sportski žurnal
