U Hali smo svi isti – ali legende zaslužuju prvi red.
U prazničnoj atmosferi prvomajskog broja Sportskog žurnala, predsednik Partizana Ostoja Mijailović govorio je iskreno, iz srca. Na pitanje koju bi svetsku facu voleo da vidi u prvom redu Arene, nije tražio zvezde sa crvenih tepiha. Nije pomenuo milijardere, političare ni zvezde NBA.
Odgovor je bio jasan kao dan:
„Dragan Kićanović. Od 1994. nije uživo gledao Partizan. Voleo bih da sedi sa nama, uz nas.“
Kićanović. Ime koje odzvanja generacijama.
Ne postoji Partizanovac koji ne zna ko je Dragan Kićanović.
MVP večitih derbija. Vizionar na parketu. Vođa. Osvajač. Simbol.
Njegova era u Partizanu donela je titule, karakter i identitet. Odlaskom 1994. – deo duše kluba ostao je van parketa. Ali nije zaboravljen. Nikad.
Danas, dok Partizan korača velikim koracima pod vođstvom Mijailovića, predsednik šalje poruku – Partizan zove svoje sinove nazad.
Zamisli Arenu, puna je. Zamisli prvi red. Zamisli Kiću.
To ne bi bio običan trenutak. To bi bio trenutak koji vraća ravnotežu, koji kaže:
🖤 „Nismo zaboravili ko smo.“
⚪ „I ko nas je ovde doveo.“
VOLIMPARTIZAN.RS
