Poraz u prvoj proveri nije tragedija, ali način na koji je Partizan stradao po bokovima traži brzu reakciju i ozbiljan razgovor
Piše: Volimpartizan.rs
Poraz Partizana protiv CSKA 1948 nije bio važan zbog samih 0:3, već zbog toga što su oba boka delovala nezatvoreno od prvog ozbiljnog napada rivala. Takav poraz u ovoj fazi priprema ne služi za paniku, ali služi za uzbunu kada ti ista slabost iskače više puta u istom meču.
Rezultat na pripremama ume da slaže, bokovi mnogo ređe. Crno-beli su imali tek četiri treninga u Sloveniji i to jeste olakšavajuća okolnost, ali nije dovoljno objašnjenje za promaju koja je duvala i desno i levo. Ako nešto ovde treba pročitati ozbiljno, to je baš način na koji je protivnik dolazio do prostora.
Partizan je po bokovima bio previše ranjiv
Bugarski tim nije morao da izmišlja fudbal da bi napravio problem. Dovoljno je bilo da ubrza preko Georgija Ruseva, pa je Milan Roganović već u prvom delu nekoliko puta ostajao na vetrometini. CSKA je i prvu ozbiljnu pretnju nacrtao baš tako, šutem iskosa posle ulaska sa krila, a prvi gol je došao iz iste logike: lopta u prostor, bek kasni, penal, Mamadu Dijalo pogađa.
Nije, međutim, pošteno svu priču svaliti na jednog mladog igrača, jer ni Mohamed Abdulmalik na suprotnoj strani nije unosio sigurnost kad god bi Partizan izgubio balans. Kada ti oba beka u istoj utakmici ostavljaju sličan utisak, onda to više nije individualna greška nego timski alarm.
Partizan je u Traoreu dobio retko svetlo
Zato mi je zanimljivije od samog rezultata ono što je pokazao Čaka Traore. Gotovo sve smisleno što je Partizan uradio napred prolazilo je kroz njegove noge: lažnjak kojim je izbacio čuvara, udarac koji je Petar Marinov zaustavio, pa korner posle kog je Vanja Dragojević imao dobru šansu glavom. Prebacivao se i na drugi bok, tražio loptu, nije se krio.
Za igrača koji očigledno još nije u idealnoj fizičkoj formi, to nije malo. Ne bih od jedne pripremne pravio zvezdu, ali bih rekao da u njemu ima više spontanosti nego u ostatku ofanzive. Problem je što Partizan nije imao dovoljno završnog pasa da tu energiju pretvori u nešto konkretnije.
Partizan je iz ovog poraza dobio tri upozorenja
- Partizan prelako ostaje jedan na jedan uz aut liniju.
- Partizan staje kad treba da odigra završni pas.
- Partizan u drugom poluvremenu prebrzo gubi ritam i dužinu ekipe.
To treće upozorenje možda i najviše brine. Kada je izblokiran šut Vukotića i napad se raspao, usledila je kontra, Žuls Mejer je našao Ruseva, a Partizan je ponovo bio razvučen i kažnjen za 2:0. Kasnije je Tarik Banjić imao nekoliko dobrih intervencija, ali ni on nije mogao ništa kod trećeg gola Atanasa Ilieva u 90. minutu. Tu više nije reč samo o teškim nogama, već o lošem rasporedu i sporoj reakciji čitave linije.
Partizan ne sme da traži pojačanje samo napred
U pričama oko mogućeg dolaska Brazilca Žea ima logike ako se traži dodatna konkurencija u ofanzivi. Ali ako posle ovakve utakmice neko misli da je prvi i glavni posao samo još jedan napadač, onda smo gledali različite utakmice. Partizanov veći problem trenutno nije kako da stvori prvu šansu, već kako da ne pokloni protivniku drugu i treću.
Još kada uz to vidiš da je Stefan Milić morao napolje, a da u tom trenutku nije bilo jasno koliki je problem, jasno je zašto odbrana traži prioritet. Napred se može dotegnuti idejom, pozadi se ovakve rupe plaćaju odmah.
Partizan mora da razlikuje nespremnost od manjka kvaliteta
CSKA 1948 je u ovu proveru ušao u boljem ritmu i sa više utakmica u nogama, pa bi bilo neozbiljno izvlačiti konačne presude o celom timu Saše Ilića. Tu imam i svoju rezervu: ne znam još koliko je ova slika posledica četiri treninga, a koliko prostog manjka sigurnosti na bekovima. Ali neke stvari ne čekaju završnicu priprema da bi bile očigledne.
Pripreme ne traže paniku, ali traže poštene oči. Ova utakmica je upravo to ponudila — prilično neprijatno ogledalo.
Neću da pravim dramu oko julske utakmice, ali neću ni da glumim da je sve ovo normalna prolazna magla sa priprema. Partizan može da dobije ritam, noge će se otvoriti, verovatno će stići i poneko novo lice, ali bekovske rupe ne nestaju same od sebe. Najviše me kopka jedna konkretna stvar: da li je ovo samo posledica četiri treninga i teških nogu, ili opet višegodišnji ozbiljan znak da uz levu aut liniju nema dovoljno sigurnosti za ozbiljniju sezonu?
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
