Imamo dva derbija, možemo i moramo da stignemo komšije – poručuje mladi golman crno-belih
Ko zna da li bi osmesi ponovo krasili „Zemunelo” kao plod Partizanovog trijumfa nad Radnikom i da li bi se pričalo o majstorskim golovima Takume Asana i Umara Sadika da mladi golman Aleksandar Popović još u prvom poluvremenu, suočen sa naletima domaćina poput osica, fudbalskim žargonom – nije „spustio roletnu”?
„Bonus” je, definitivno, sa nekoliko sjajnih intervencija spasao Parni valjak veće dramatike u Surdulici, iskazavši ogroman potencijal i demonstriravši, čini se, najzreliju partiju između stativa vicešampiona.
– Moje odbrane protiv Radnika najmanje su važne: jedino je bitno da osvajamo bodove. Generalno, ponovo smo malo lošije „otvorili” utakmicu, plus – zadesilo nas je i nevreme od sredine poluvremena. Dobro je što opet kao ekipa nismo primili gol i, naravno, što smo pobedili. Meč sa Surduličanima doživeo sam kao i svaki do sada, drago mi je da imam što više minuta, samim tim sazrevaću – elaborira utiske sa jugoistoka Srbije Partizanov odlikaš iz „klase 1999”.
Za golmane važi da su porodica, otud, pruža li vam Vladimir Stojković, decenijski srpski broj 1, podršku i hoćete li i vi njemu ako, kao što se priča, bude branio u Evropi?
– Naravno, Stojke je uvek tu da mi udeli neki savet i pruži mi podršku, kao što sam i ja tu za njega. Normalno, samo ja njega ne savetujem, ha, ha… Jedino je bitno da mi pobeđujemo, ko god da je na golu.
Je li Partizan mogao više u uvodu prvenstva i brine li vas Zvezdina prednost?
– Naravno da smo mogli! Trebalo je da uradimo više, nismo smeli da ispustimo bodove u Novom Pazaru, ali… Možda je dobro što se to dogodilo na početku. Imamo dva derbija u prvenstvu i zbog toga me ne brine Zvezdina prednost, možemo i moramo da ih stignemo. Naravno, kao i do sada, idemo utakmicu po utakmicu – jasan je Aleksandar Popović, 20-godišnji čuvar mreže Partizana.
Tekst preuzet sa portala Sportski žurnal
