Nikada se za ovih 77 godina ljubav prema Partizanu nije merila titulama i trofejima, a bilo ih je toliko mnogo da je trofejna sala stadiona premala da svi u nju stanu.
Oni su, isto kao i svi bolni porazi i neuspesi, samo još više pojačavali odanost milionske armije navijača prema crno-belim bojama. Ponos i privilegija da se bude deo jednog jedinstvenog sportskog kolektiva uvek su izraženi, ali svakog 4. oktobra oni postaju daleko izraženiji.
Rođendan našeg kluba je dan kad se prisećamo svih onih koji su na bilo koji način doprineli da Partizan izraste u ovo što danas jeste. Klub koji je uz lisabonski Sporting odigrao prvu utakmicu Kupa evropskih šampiona, odnosno današnje Lige šampiona, prvi istočnoevropski klub koji je zaigrao u finalu ovog takmičenja, klub čija se utakmica protiv Kvins Park Rendžersa nalazi među 100 najboljih ikada odigranih mečeva…
Vrata stadiona u Humskoj otvorena su za sve bivše članove… Za Sašu Ilića koji je odigrao najviše mečeva u istoriji kluba, ali i one prvotimce koji nisu dobili priliku da debituju u fudbalskom hramu, a nosili su opremu našeg kluba, makar na jednom zvaničnom treningu. Razlika tu ne postoji, jer svaki igrač, trener, ekonom ili kuvar je, znamo to, dao celog sebe da mi danas ponosno možemo da kažemo da smo navijači Parnog valjka.
A da je uvek lako, nije, ali je zato baš lepo biti deo crno-bele porodice. Bilo je tako svih ovih sedam i nešto više decenija, a biće tako i u buduće.
Partizan je porodica, emocija i esencija svega bitnog u svetu sporta.
I zato, srećan nam svima 77. rođendan i da ih bude još mnogo lepih, srećnih i uspešnih.
Napred Partizan.
Zvanični sajt FK PARTIZAN
