Piše: Volimpartizan.rs
Neki ljudi u Partizanu su tihi heroji, oni koji ne traže svetla reflektora, ali bez kojih klub ne bi imao dušu – Zvonko Popović je jedan od njih. Upravo zato, vest o požaru koji mu je progutao dom u Krupnju nije samo vest o materijalnoj šteti, već direktan poziv na mobilizaciju svima kojima su crno-bele boje u srcu. Prosto postoje ljudi koji daju sve, a ne traže ništa zauzvrat; Zvonko je celog života posle igračke karijere gradio karakter naše dece, a sada je red da mi pomognemo u izgradnji njegovog krova nad glavom.
Tragedija koja je zadesila Zvonka Popovića u Krupnju
Vest koja je stigla iz Krupnja početkom ove nedelje pogodila je svakog ko zna koliko je Popović povezan sa tim krajem i sa Partizanom. Buknulo je usred noći, iz odžaka, i u trenu odnelo sve. Zamislite taj trenutak – čovek koji je navikao da kontroliše situaciju na terenu, koji je hiljadama dečaka bio autoritet i oslonac, stoji nemoćan dok mu vatra guta enterijer i krov. Sreća je, kako i sam kaže, što su on i supruga izašli na vreme, ali ožiljak ostaje.
Miris gareži će nestati, ali osećaj praznine koji ostane nakon što 140 hektolitara vode ugasi plamen može da popuni samo ljudska toplina. Zvonko nije čovek koji će se žaliti. On i u ovoj muci pronalazi razlog za optimizam, verujući da će se ponovo družiti sa prijateljima u svojoj piceriji. To je taj partizanski duh koji vatra ne može da dohvati.
Partizanova solidarnost na delu za bivšeg asa
Nije dugo trebalo da se pokrene lavina. Bivši fudbaleri Partizana, njegovi nekadašnji učenici, ali i oni koji ga znaju samo kao učitelja te dece, odmah su se organizovali. To je ona nevidljiva nit koja nas veže – kada je jedan od naših u problemu, rivaliteti i svakodnevne brige staju. Akcija za obnovu kuće Zvonka Popovića nije samo prikupljanje novca, to je dokaz da Partizan nije samo sportski kolektiv, već porodica koja ne ostavlja svoje članove na cedilu.
Zvonko Popović je kroz omladinsku školu Partizana provukao generacije igrača. Njegova uloga nije bila samo da ih nauči kako da udare loptu, već kako da postanu ljudi. Sada ti isti ljudi vraćaju dug. Gledati kako se “znani i neznani” javljaju je jedina svetla tačka u ovoj mračnoj priči.
Zašto je pomoć za Zvonka Popovića dug svih nas
Oni koji slabije poznaju istoriju kluba možda ne vide širu sliku, ali za nas koji pamtimo malo duže, Zvonko je simbol kontinuiteta. On je jedan od onih koji su u tišini radili u Humskoj, stvarajući vrednost koja se kasnije prodavala za milione evra širom Evrope. Ipak, on je ostao skroman, vezan za svoj Krupanj i svoje ljude.
Pomoć za Zvonka Popovića je ispit naše zrelosti kao navijačke zajednice. Lako je navijati kada se pobeđuje i kada je sve idealno. Pravi Partizan se vidi u ovakvim situacijama, kada treba pomoći čoveku koji je srastao sa crno-belom bojom. On nije tražio milostinju, on je zahvalan za svaku pomoć, a na nama je da ta pomoć bude tolika da se miris paljevine što pre zameni mirisom novog doma.
Skromnost učitelja: Reakcija Zvonka Popovića na podršku
Najpotresniji deo ove priče nisu izgorele grede, već Zvonkov drhtavi glas dok priča o donaciji od 2.000 dinara. Čovek koji je video milionske transfere i velike evropske utakmice, ostao je zatečen gestom nekoga ko je “odvojio od svoje porodice” da bi pomogao njemu. To je srž Zvonka Popovića – on ne gleda cifru, on gleda žrtvu koju je neko podneo za njega.
U nastavku možete videti podatke za uplatu. Svaki dinar je važan, ne zato što će kupiti ciglu više, već zato što će Zvonku poručiti da nije sam.
Na kraju, ne radi se o tome da li možemo da izgradimo kuću – izgradićemo je, u to ne sumnjam. Pitanje je koliko brzo možemo da vratimo mir čoveku koji nam je svima dao toliko radosti kroz svoje učenike. Ja sam svoju obavezu ispunio, jer pamtim kako je Zvonko gradio našu decu godinama, bez pompe i velike hvale. Zanima me – da li smo kao zajednica sposobni da reagujemo brže nego što vatra uništava? Ako neko od vas ima informaciju o dodatnim načinima pomoći ili organizovanim akcijama u Krupnju, pišite u komentarima. Šta vi kažete, hoćemo li se ubrzo, kao što on obećava, okupiti na istom mestu, ali pod novim krovom?
