Partizan je na Kipar otputovao sa četiri čuvara mreže, na pripremama su Filip Kljajić, Nemanja Stevanović, Đorđe Lazović i Marko Jovičić
.jpg)
Filip Kljajić, čuvar Partizanovih šampionskih ambicija, jesenas je od 15 utakmica na čak 10 uspeo da sačuva mrežu. Na koliko će od prolećnih 16?
– Ne razmišljam o tome, bitno je samo da beležimo dobre rezultate i pobeđujemo – tvrdi „jedinica“ Parnog valjka, dok broji sitno do povratka u Beograd s kiparskih priprema.
Smeta li vam kad se veličaju napadači, a posle vaših odbrana samo kažu: „Dobro, to mu je posao“?
– Ne smeta mi, navikao sam, verovatno se to i očekuje od golmana. Tako da…
Koliko vam je primljen gol protiv Ofenbaha (lopta odskočila o džombu) naravoučenije da koncentraciju, pogotovo na lošim terenima, morate da podignete za koplje?
– Golman ne sme da se opusti nijednog trenutka. Nema tu neke filozofije, pogotovo kad su lošiji tereni.
Šta je san golmana kad je mali: da odbrani penal u derbiju u 90. minutu ili da u sudijskoj nadoknadi ode u napad i postigne gol?
– I jedno i drugo. Ne postoji golman koji ne zamišlja ta dva scenarija. Obe varijante bile bi mi drage, podjednako. S tim, manje su šanse da odem u napad.
Letošnje pojačanje Nemanja Stevanović jesenas je samo jednom stajao između stativa Parnog valjka (u kupu protiv Žarkova): malo za golmana u jesen 2015. proglašenog najboljim u Super ligi.
– Malo, ali ovo je Partizan, najveći klub u Srbiji, vredi čekati šansu. Kada dođe, siguran sam da ću da je iskoristim kao i u Čukaričkom i ponovo postanem najbolji golman elite – obećava Nemanja Stevanović.
Koliko je u vašem poslu važna deviza: strpljiv – spašen?
– Za golmana je najbitnija glava: kada ne brani – sačeka šansu i iskoristi je na pravi način, kada brani – da ostane na zemlji, ako se desi kiks da ne padne.
Živite li za dan da stanete na gol i kažete: niko neće da me pomeri?
– Staću, sigurno, niko neće da me pomeri!
Uz konstataciju: „Zovem se Đorđe zato što sam rođen na Đurđic”, počinjemo priču s Lazovićem, najnovijim članom Partizanovog golmanskog kvarteta.
– Rodom sam iz Ivanjice, počeo sam u Javoru. Sa 16 godina otišao sam u Vojvodinu, u kadete. Potpisao sam ugovor s Novosađanima, godinu dana konkurisao Željku Brkiću i Aleksandru Kesiću, zbog nedostatka utakmica prosleđen na pozajmicu Javoru – svetli deo karijere prepričava Đorđe Lazović.
Ali…
– Povreda ručnog zgloba, zarađena protiv Vojvodine u Ivanjici, udaljila me je s terena, odsustvovao sam tri meseca.
Jesenas je stigao u Humsku.
– Prvih mesec trenirao sam s Teleoptikom. Dobro sam branio protiv Zemuna i priključen sam Partizanu, s prvim timom trenirao sam tri sedmice.
Lazović kazuje o statusu:
– Nisam potpisao ugovor, još sam na probi. Nadam se da ću uskoro da parafiram i da se uključim u konkurenciju.
Marko Jovičić, izvanrednog refleksa i panterskog paraderstva, sigurno bi bio pojačanje za mnoge superligaške klubove. Za matični, do sada, jedna zvanična utakmica.
– Uželeo sam se velike scene, nisam branio od 15. maja i gostovanja Radničkom. Šteta što nisam debitovao u Humskoj, nadam se da će da bude prilike. Bilo je Grobara i u Nišu, zabranjeno im je da uđu na Čair sa obeležjima – evocira uspomene Marko Jovičić.
U Nikolićevoj četi svega nekoliko Beograđana, prednjače Žarkovčani: Milenković i vi?
– Ispada tako. Ne mogu da kažem da celo Žarkovo zbog nas navija za Partizan, čini mi se: pola – pola.
