Desilo se i to, posle više od godinu dana bojkota, praznih tribina na domaćim utakmicama, otužne atmosfere koju nijedan profesionalni sportista, niti pasionirani ljubitelj fudbala želi da doživi, stadion Partizana su napunili navijači i priredili atmosferu koja se i dan kasnije prepričava. Neko sa strane, neupućen, pomislio bi da se radilo o derbiju sa večitim rivalom ili važnom evropskom meču, jer su tri od četiri tribine bile pune “kao oko”, a ne o superligaškom duelu sa Čukaričkim koji je na simboličan način postao istorijski.
Fudbal je nekako pao u drugi plan, iako je Partizan uz “mrljavu” igru uspeo da preokrene minus u plus i pobedi (3:1). Mnogo važnije, iščekivanije, lepše je bilo ono okolo, iznad travnatog terena koje će ostati za pamćenje. Jug krcat, istok i zapad takođe, navijanje, podrška, stari, dobro poznati spiker Ljuba Perić, a u ložama bivši igrači koji su nosili dres i pronosili slavu kluba iz Humske.
Jedna era, prilično mračna, okončana je posle desetak godina, a nova počinje i, dok Partizan ponovo ne stane na noge, sigurno neće odmah biti med i mleko.
No, od nečega mora da se počne, pa neka i taj povratak najvernijih pristalica bude polazna tačka, jer ono što se u subotu popodne dogodilo u Humskoj prepričavaće se još dugo i verovatno biti odrednica nekog novog Partizana, Partizana 2.0.
Originalni članak: Telegraf.rs