Promene su počele. I, da, bolne su. Kao što je najavio kad je preuzeo rukovođenje Privremenim organom u Partizanu, Rasim Ljajić je počeo da sprovodi mere s ciljem da smanji štetu nastalu za vreme mandata Miloša Vazure i Milorada Vučelića. Jedna od prvih odluka budućeg predsednika crno-belih jeste rezanje plata.
Taj paket obuhvata sve, bilo da je reč o zaposlenima, članovima stručnog štaba i igračima. S tim što, naravno, ne gleda niko blakonaklono ka ovoj vrsti poslovnog zaokreta, ali drugog rešenja posle rusvaja koji su prethodnici ostavili – nema.
„Država će nastaviti da pomaže, bez nje bi dosad bio stavljen katanac. U petak je doneta odluka o smanjenju plata od pet do 40 odsto. Teret krize mora da se jednako raspodeli. Nekim ljudima ćemo morati i da se zahvalimo na saradnji, jer je to jedini način da se stvar reši“, istakao je Ljajić tokom gostovanja u Jutarnjem programu RTS-a.
Baš zato što je zagovornik rezanja plata i otkaza, Ljajić je svestan da nije popularan u Humskoj. Trenutno.
„Osećam se neprijatno kada dođem u klupske prostorije. Osećam da nisam dobrodošao, jer se ljudi plaše od racionalizacije i prilično su podozrivi. Razumem da se plaše, ali ako će Partizan da preživi, bolje je biti ranjen nego poginuti“.
Jedino što je ohrabrujuće od dolaska novog rukovodstva, makar i privremenog, jeste ambijent koji se preneo na tim, koji sad deluje malo bolje na terenu i niže pobede.
„Veliki teret nas je sačekao po dolasku i moramo da radimo uporedo na dva fronta. Bez sportskog dela i rezultata je sav naš trud uzaludan i to je jedino merilo, makar mi napravili Dženeral motors od Partizana. Da bi se do tih rezultata došlo, potrebno je stabilizovati klub. Ako ne igramo Evropu, igraćemo ovde po livadama. Evropa je neophodna, pre svega zbog finansija. Potrebna su nam dva dobra prelaznog roka, kako bismo došli do kvalifikacija i kasnije grupne faze“.
Poslednje dve godine Parni valjak je propustio šansu da se domogne grupe UEFA takmičenja i to je dodatno uticalo na ionako lošu sliku o crno-belima.
„Klub je trenutno u rasulu. To je kao da ste naišli na srušenu kuću i sad morate prvo da sklonite šut, kako biste je popravili. Situacija je daleko lošija nego što sam očekivao. Imao sam viziju spolja, da postoji makar jedno zdravo jezgro, ali ga nema. Naročito su veliki infrastrukturni problemi“.
Čak i kad bi se oni rešili ekspresno, a nije realno, opet bi ostala gomila drugih koji otržavaju svakodnevni život.
“Još nemam adekvatan na pitanje kada će Partizan ponovo stati na noge, međutim, vidimo svetlo na kraju tunela i malim koracima moramo da idemo napred. Partizan je izgubio poverenje, a evo otkako smo došli dobili smo anonimnu donaciju od 20.000 evra, jer ljudi veruju da bi stvari mogle da se promene. Ne bismo se prihvatili ovoga da ne mislimo da možemo da pomognemo“, dodao je Rasim Ljajić za RTS.
Originalni članak: Mozzart sport