Imali smo veliko zadovoljstvo i čast da nam sagovornik u rubrici “PITALI SMO…” bude ZORAN BATROVIĆ. Fudbaler, koji je bio učesnik nekih od “istorijskih” utakmica, rado je pristao da nam odgovori na pitanja i podseti nas na neke drage uspomene.
1.S obzirom da ste odavno van “domašaja medija”, za one starije navijače Partizana i one koji žele da Vas upoznaju, recite nam gde Vas je posle Partizana odveo put, gde sada živite i čime se bavite?
– Posle Partizana, usledila je La Korunja, godinu dana potom Borac Banja Luka. Zatim sam igrao za Mogren. U 33. godini završio sam karijeru. Živim u Zeti, tu gde sam i rodjen. Van fudbala sam duže vreme i uživam sa svojom porodicom.
2. Posle dolaska iz Prištine, koliko su Vam pomogle nepune dve godine provedene u Partizanu da se potpuno dogradite kao igrač i ličnost?
– Svakako da su mi mnogo pomogle, jer klubovi “velike četvorke” su bili izazov i san svakog fudbalera da u njima zaigra. Ja sam imao sreću da mi se san ostvari i da zaigram za Partizan.
3. Za Partizan ste odigrali ukupno 82 utakmice i postigli 33 gola. Možete li izdvojiti najdražu partiju i najlepši postignut gol?
-Pamtim skoro svaku utakmicu, ali ću izdvojiti mečeve protiv Rome u Beogradu i Slavije, kao i protiv Veleža kada smo posle 32 godine osvojili Kup. Kao najlepši gol izdvojio bih onaj protiv Sarajeva na utakmici koja se odigrala u samom Sarajevu.
4. Igrali ste, u tom periodu, sa dosta igrača koji sada važe, među Grobarima, za Partizanove legende . Po Vašem mišljenju, ko je bio tada “vodja ekipe”, ko najtalentovaniji, a ko igrač s kojim ste imali najbolju saradnju izvan terena i na njemu?
-Imali smo top ekipu! Konkurencija je bila mnogo jaka. Vođa ekipe mislim da je bio Radanović, mada svi smo mi bili vođe i igrali srcem za Partizan. Od talenata bih izdvojio Pantića i Bogdanovića, mada ih je bilo dosta. Međutim, zbog one starosne granice da se nije moglo ići u inostranstvo, talenti su bili malo zapostavljeni. Što se tiče druženja, pa sa svima sam se družio. Baš smo bili veliki drugovi i izlazili skupa, mada sam ja bio malo više nestašan, tako da su me u nestašlucima mogli jedino pratiti Župić, Mijo Bajović i Vokri 🙂 Sve u svemu, postojalo je pravo drugarstvo i prijateljstvo.
5.Utakmica sa Veležom za navijače predstavlja jednu od onih “istorijskih”. Koliko ste Vi ponosni na činjenicu da ste u toj utakmici bili deo ekipe, kao i strelac gola?
– Naravno da sam mnogo ponosan na tu utakmicu sa Veležom. Posle toliko godina osvojiti Kup, bilo je pravo zadovoljstvo. Ali nisam zaboravio ni ostale utakmice, kako smo došli do finala. Po mom mišljenju, tada je bilo lakše osvojiti prvenstvo nego Kup, i zato ću pamtiti tu utakmicu.
6. Da li danas imate bilo kakav kontakt sa Partizanom ili sa saigračima iz tog vremena?
– Kontaktiram skoro sa svima preko društvenih mreža i srećan sam kad čujem za njihove uspehe koje imaju bilo kao treneri ili u nekom drugom poslu. Pogotovo mi je puno srce kada čujem da su se ostvarili kao roditelji.
7. Po Vašem mišljenju, kako Partizan danas izgleda po pitanju organizacije i rada, i koliko se razlikuje od onog Partizana u kojem ste Vi igrali?
-Ne bih ja komentarisao organizaciju kluba, jer nisam kompetentan za to. Svako je odgovoran za svoj deo posla, pa i ako nešto ne valja, tu ste vi Grobari da im ukažete na greške. Ne vidim razliku između onog Partizana i sadašnjeg. Partizan se uvek voli.
8. Imate li neku omiljenu navijačku pesmu iz perioda kasnih 80-tih kada ste nosili Partizanov dres, a koja Vam je ostala kao najdraža u srcu?
-Svaka pesma Partizana mi je draga, ali bih izdvojio “VOLIM PARTIZAN CRNO-BELE BOJE”, kao i pesmu o pokojnom DRAGANU MANCEU. Kada je čujem, naježim se.
9. Čuvate li Vašem domu uspomene iz tog perioda u vidu dresa, slika, zastavica ili isečaka iz novina?
-Svakako da čuvam uspomene kao što su dresovi, isečci iz novina i slično.
10. Poruka sadašnjim igračima Partizana kao i vernim Grobarima?
-Da bi igrao za Partizan, moraš ga voleti. Da bi navijao za Partizan, moraš ga čuvati i voleti. Veliki pozdrav GROBARIMA.
Uz veliku zahvalnost ZORANU BATROVIĆU na izdvojenom vremenu, na kraju, za njega i sve navijače, podsećanje na dve velike utakmice Partizana.
