Partizan je protiv Une Štrasen dobio četiri gola, pristojno navijanje i više od 13.000 ljudi na tribinama. Dobio je i nešto što se ne beleži u statistici, ali se itekako primećuje: Radosav Petrović u odelu, na klupi, pored Saše Ilića. Dva detalja. Oba govore nešto. I oba zaslužuju da se procene onako kako jesu — ni više, ni manje.
Odelo nije sitnica — posebno kad pamtiš majicu
Na premijeri u Ubu, Petrović je na utakmicu stigao u majici. Istoj onoj koju nose fudbaleri i stručni štab. Za nekoga u ulozi sportskog direktora — to ne odgovara funkciji. Nije reč o modnom diktatu ili o tome da li neko lično voli formalni izgled. Reč je o tome da svaki detalj u javnom nastupu funkcionera govori o tome kako klub percipira sebe i svoju ozbiljnost.
U četvrtak, na prvom evropskom meču ove sezone, Petrović je bio u odelu. Bilo da mu je to neko sugerisao ili je sam zaključio — rezultat je isti i ide u pozitivnu kolonu. Nije epohalan momenat, ali je ispravan korak. A ispravni koraci se na početku svake ozbiljne karijere u novoj ulozi skupljaju i vrednuju.
Klupa umesto lože — i šta to zapravo znači
Drugi detalj je možda i zanimljiviji od prvog. Petrović nije sedeo u loži, gde su bili predsednik Rasim Ljajić i generalni direktor Danko Lazović. Sedeo je na klupi, odmah pored Saše Ilića i njegovog stručnog štaba. Isto je bilo i na meču sa Zemunom.
Humska odavno nije imala sportskog direktora koji prati utakmice sa te pozicije. Asocijacija na Nenada Bjekovića — koji je znao biti blizu Ljubiše Tumbakovića u godinama kada je Partizan izgledao znatno bolje nego danas — nije slučajna. Bjeković nije uvek bio na klupi, ali je znao kada treba biti prisutan uz trenera. Posle njega, ni Ivan Tomić, ni Albert Nađ, ni Mladen Krstajić, ni Dragan Ćirić nisu silazili do klupe — Krstajić jedino na jednom večitom derbiju, i to kao pratnja ekipi.
Petrović na klupi, kao početnik koji oslušuje one koji su decenijama u tom poslu, ima smisla. Tu je navikao da sedi dok je igrao — telo i um pamte tu poziciju. I možda mu je upravo to za sada korisnije od lože: da vidi i oseća utakmicu izbliza, da se konsultuje sa trenerom u realnom vremenu, da uči pre nego što počne da donosi odluke iz distanciranog ugla.
Za ložu ima vremena.
Ono za šta vremena nema
Ali ni odelo, ni klupa, ni sve dobre namere zajedno ne menjaju jednu konkretnu stvar: Partizanu nedostaju pojačanja i sportski direktor je jedan od onih koji za to snosi odgovornost.
Petrović u svojoj igračkoj karijeri pokazao je da je moguće doći mlad, bez inostrane biografije, i odmah napraviti razliku na terenu. Fenerbahče je to video. Partizanovi navijači su to videli. Sada je pitanje da li će Petrović kao funkcioner imati istu sposobnost prepoznavanja — da pronađe igrača koji može odmah, koji se uklapa brzo, koji ne traži mesece da postane koristan.
Klub iz Humske upravo takve igrače i traži. I upravo ih nema dovoljno u svlačionici.
Detalji se broje. Ali na kraju sezone broje se samo igrači — i rezultati koje su postigli.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
