PET NA PET - DUŠKO VUJOŠEVIĆ: Voleo sam… Behu to dani Praje, i Ace Nikolića

Najuspešniji trener crno – belih u životu i sportu se trudi da bude koristan, dosledan i da se ponaša gospodski

O Dušku Vujoševiću se manje – više sve zna. Najuspešniji je trener Partizana, bio je predsednik JSD Partizan, a sad je na mestu selektora BiH. Rođen je u Podgorici, ali se sa porodicom ubrzo preselio u Beograd.

Ima bogatu trenersku karijeru. Vodio je mlađe selekcije Partizana, OKK Beograda, bio u zemunskoj Mladosti. Već sa 27 godina postao je trener prvog tima çrno – belih’ i odmah počeo da niže trofeje od prvaka tadašnje Jugoslavije, nacionalnog i Kupa Radivoja Koraća. Oprobao se u Španiji i Italiji gde je vodio Granadu, Brešu, Skavolini…po povratku u zemlju trenirao je Đetiće i beogradski Radnički. A potom je usledila dominacija sa Partizanom. Uzeo je deset titula i po četiri nacionalna Kupa odnosno prstena u ABA ligi.

Sa CSKA postao je prvi trener koji je dobio neki NBA klub na tlu Amerike. I još, radio je u Limožu, bio selektor Srbije i Crne Gore, ali i samostalne Crne Gore. Za ostvarene rezultate dobio je i nagradu “Aleksandar Gomeljski” kao najbolji trener Evrolige.

Pročitajte da li nam je Dule otkrio nešto novo odgovarajući na MOZZARTOVIH pet pitanja za rubriku “Pet na pet”.

1.Da li ste svojevremeno pored košarke trenirali još neki sport i ko je ‘krivac’ za Vaše bavljenje najpopularnijim sportom?
“Kao dečak trenirao sam i džudo, ali moram priznati vrlo kratko. Potom sam se fokusirao na košarku. ‘Krivac’ za moju posvećenost košarci je duh tog vremena! Bila je izuzetno, izuzetno popularna. Voleo sam mnoge igračke veličine, ali nekako bih na posebno mesto stavio Dražena Praju Dalipagića”.

2.Ko vam je bio sportski uzor, idol, u tinejdžerskim danima?
“Uzor? Pazite bilo je velikih autoriteta, ali jedan je Profesor Aleksandar Aca Nikolić. Nema tu mnogo da se pojašnjava zašto”.

3.Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?
“Naravno, Partizan”.

4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?
“Bilo je puno košarkaških predstava za pamćenje. Ipak, izdvojio bih jedno finale ABA lige. Pogađate, 25. april 2010. godine, Zagreb, i meč sa Cibonom. Trojka Dušana Kecmana 0,6 sekundi pre kraja meča, sa velike udaljenosti i novi prsten. Sve je bilo specifično, utakmica, atmosfera, već smo se pomirili sa porazom i bili tužni, a onda neverovatan pogodak i neizmerna sreća. Od očaja do prevelike radosti. Pamtiće se!”.

5. Životni i sportski moto?
“Kroz život i karijeru su me vodile mnoge devize…Opšta mesta su biti koristan, dosledan…Ponašati se gospodski”.

Tekst preuzet sa portala Mozzart sport