Damir Čakar je karijeru započeo u Rudaru iz Pljevalja i podgoričkoj Budućnosti. Potom je stigao u čačanski Borac koji je u tom periodu imao sjajan tim. Vezista, ali i ubojiti napadač Čačak je, nakon godinu i po dana, zamenio srpskom prestonicom. U prvom navratu u Humskoj je boravio tri godine i ostavio veoma dubok trag. Put ga je dalje vodio u Francusku, Sratid, Sutjesku da bi ponovo obukao “crno –beli” dres. Nove tri godine i nove briljantne partije Damira Čakara. Za Partizan britki izvođač “slobodnjaka” je odigrao 302 utakmice, preko 150 puta se upisao u strelce, a sa Beograđanima je uzeo četiri titule.
Kad smo pominjali trofeje sjajni fudbaler je dva puta podigao pehar crnogorskog kup takmičenja. Sa Sutjeskom i Mogrenom. Čakar je tri puta nastupio za tadašnji nacionalni tim. Poslednji put na oproštajnoj utakmici Dragana Stojkovića Piksija.
Naš razgovor sa Damirom je potrajao jer je nekadašnji sjajni fudbaler, ali pre svega kvalitetan čovek, silno želeo da sastavi dobitni plemeniti listić i pomogne fondaciji “Podrži život” na čijem čelu se nalazi njegov Partizanovac Sergej Trifunović.
Potom nam je Damir dao i odgovore za današnju rubriku “Pet na pet”.
1.Da li ste svojevremeno, kao tinejdžer, trenirali još neki sport, pored fudbala, i koji?
“Bavio sam se svim sportovima. Igrao sam košarku, rukomet… i mislim da sam bio nadaren za sve sportove. Sećam se da je moj razred bio najbolji u školi. Ipak, otac i stric su bili fudbaleri. Bili smo vezani za Rudar iz Pljevalja. Veoma rano, već sa pet godina, krenuo sam njihovim stopama”.
2.Ko vam je bio sportski uzor, idol, u tinejdžerskim danima?
“Imao sam puno idola u dečačkom periodu. Bila su to velika imena, značajni sportisti…Iz sveta košarke legendarni Dražen Petrović, sa fudbalskih terena Sarajlija Safet Sušić – Pape”.
3.Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?
“Na prvom mestu Partizan u kom sam, nadam se, ostavio značajan trag. Naravno, u mom srcu je i pljevaljski Rudar, ali i čačanski Borac. U gradu na Moravi mi je bilo fenomenalo. Igrao sam godinu i po dana, dao sam 50 golova za Borac, i ti golovi i partije su me dovele u Partizan. Da sad igram fudbal mislim da bi me te partije odvele ne u Humsku već u neki od velikih evropskih klubova. U Čačku, gradu sporta, koji je iznedrio veličine poput Radmila, Kićana, Žoca proglašen sam, kao “stranac” za sportistu grada.
4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?
“Uvek ću se sećati duela sa lisabonskim Sportingom kad smo u Portugaliji dobili sa 3:1. U Beogradu je Sporting nakon 90 minuta vodio sa 3:1. Za Portugalce su tad igrali Kristijano Ronaldo, Rikardo Kvarežmo…Eliminisali smo ih nakon produžetaka. Postigao sam i “namestio” jedan gol, a slavnom Ronaldu su to bile prve utakmice na Evro – sceni. Sve u svemu nezaboravno. Volim da se prisetim i utakmice koju sam gledao kao dečak. Split, i meč sa Bugarskom, kad je Ljubomir Radanović postigao treći pobedonosni gol za našu reprezentaciju. Zahvaljujući tom trijumfu otišli smo na EP u Francusku, a ostale je legendarna rečenica Mladena Delića, ‘Pa ljudi moji, je li to moguće, ludnica, šta je ovo?’”.
5 Životni i sportski moto?
“Uvek me je vodila deviza, red, rad i disciplina. Ja u tom duhu vaspitavam i svoju decu. Sad je sve to manje aktuelno jer su se vremena drastično promenila, ali ja verujem u svoje ideje”.
