Partizan je iz Subotice izvukao pobedu koja na papiru drži savršen učinak u ABA ligi, ali u sali „Dudova šuma“ niko iz crno-belog tabora nije pokušavao da proda priču da je sve u redu. Rezultat 82:80 i skor 4-0 zvuče mirno samo dok se ne pogleda tok meča, u kojem je domaćin veći deo večeri izgledao kao ekipa koja zaslužuje više. Đoan Penjaroja je to i rekao, bez okolišanja i bez trenerskih fraza o „karakteru i srcu“ koje se obično ispaljuju kada igra ne drži vodu.
Trener koji ne pokušava da zamaskira sliku
Španski stručnjak je posle meča otišao korak dalje od uobičajene samokritike. Ne samo da nije bio zadovoljan igrom, nego je otvoreno rekao da bi protivnik, da je slavio, imao više argumenata za to nego Partizan za pobedu.
„Srećan sam zbog pobede, ali naravno, nisam srećan zbog naše igre, jer moramo bolje da se takmičimo. Mnogo mi se sviđa kako Spartak igra, imam veliko poštovanje za njihovog trenera. Igraju odličnu košarku. Znali smo da neće biti lako, prvo jer Spartak igra dobro, drugo jer zbog derbija verovatno nismo imali pravi fokus i imali smo problema… Nismo kontrolisali ritam utakmice, imali smo problema u odbrani pik en rola i odbrani jedan na jedan, bilo je problema i u deljenju lopte u napadu, jer Spartak je igrao vrlo agresivnu odbranu. Na kraju, poslednjih 6-7 minuta, podigli smo se i došli do pobede, ali je jasno da je Spartak pobedio, da bi bilo zasluženo“, rekao je Penjaroja.
Ovakva izjava posle pobede nije uobičajena. Trener koji javno kaže da bi poraz bio pošteniji nego trijumf ne pokušava da zaštiti ekipu, nego da je prodrma pre nego što joj Evroliga ponudi istu lekciju bez olakšavajućih okolnosti.
Dva lica utakmice i jedan igrač koji je sve rešio
Partizan je meč otvorio onako kako navijači vole da ga vide — Itan Tompson je rano uhvatio ritam, prvo poluvreme je završeno sa prednošću, i ništa nije sugerisalo problem koji sledi. A onda je u nastavku nestao plan. Spartak je zavrteo svoju agresivnu odbranu, pik en rol je prestao da ima jasnog čuvara, a u napadu je lopta počela da se zadržava u rukama umesto da putuje. Rezultat te promene: domaćin u četvrtoj četvrtini pravi dvocifrenu prednost u svom paklu.
Povratak je stigao kroz seriju 10:0, ali je završnicu rešio Antonio Rivs. Debitant u crno-belom dresu preuzeo je šut 26 sekundi pre kraja i pogodio ga. Ima nečega simbolički korisnog u tome da najhladniju loptu večeri uzme igrač koji je u ekipi nekoliko dana, dok se iskusniji deo rotacije mučio da pronađe rešenje. Partizan je time dobio bodove, ali i mali uvid u to šta tačno kupuje u Rivsu — tip koji ne beži od odgovornosti u trenutku kad je mnogi izbegavaju.
Problem koji Evroliga neće oprostiti
Opravdanje sa derbijem u glavi stoji samo donekle. Veliki klubovi se mere po tome koliko često uspeju da se iskontrolišu kada im fokus nije savršen, a Partizan je u Subotici pokazao da ta disciplina još nije ušla u rutinu. Problem u odbrani pik en rola i u čuvanju jedan na jedan nije stvar motivacije nego ponavljajuća tema — i ta tema je mnogo opasnija u Evroligi, gde protivnici imaju bekove koji ne promaše šut iz poluokreta kao što su promašivali igrači Spartaka.
Za sada, 4-0 u ABA ligi vredi kao …vredi — kao bod koji se broji na kraju sezone, ne kao dokaz nivoa. Penjaroja je, čini se, prvi koji to zna. Njegova poruka nije bila upućena protivniku, pa čak ni novinarima; bila je upućena svlačionici. I pitanje je samo da li će ta svlačionica da je čuje pre nego što istu grešku napravi protiv tima koji neće čekati da je Antonio Rivs kazni u poslednjim sekundama.
