Penjaroja je u Partizanu zaslužio poštovanje, presuda još čeka

Penjaroja je intervjuom zaslužio zahvalnost svakog poštenog partizanovca, jer nije pokušao da nam se dopadne jeftinim rečenicama, već je pokazao da razume kome je došao. Ali zahvalnost nije isto što i oslobađajuća presuda, i zato mislim da njegov rad još ne treba meriti konačnom ocenom.

Piše: Volimpartizan.rs

U razgovoru za Gigantes del Basket, trener Partizana nije pričao samo o pritisku, derbijima i teškom kalendaru, nego i o stvarima koje su ovde mnogo dublje od taktike. Kada stranac prepozna šta u ovoj kući znače Vujošević, Obradović i ljudi na tribinama, to nije sitnica. Samo, baš zato što nije sitnica, ne treba ni da nas zavede.

Penjaroja u Partizanu je najpre položio teži ispit od taktike: razumevanje kuće, njenih legendi i navijačke mere

Posle 40 godina praćenja Partizana, retko me iznenadi kada neko spolja razume buku. Mnogo ređe me iznenadi kada razume tišinu. A Penjaroja je, sudeći po onome što je rekao o Dušku Vujoševiću, upravo to uhvatio.

Nije mala stvar kada trener koji ne dolazi iz ovog podneblja prepozna zašto spontane minute ćutanja po Beogradu nisu folklor, nego mera pripadnosti. Nije mala stvar ni kada razume da se o Vujoševiću i Obradoviću ovde ne govori reda radi, nego sa osećajem istorije, zahvalnosti i duga. Stranac koji prepozna zašto se u Partizanu legende ne pominju usput, već sa merom, već je uradio nešto što mnogi urade prekasno.

Penjaroja i Partizan: zahvalnost za Vujoševića, Obradovića i navijače

Neću da padam na kompliment da su navijači Partizana „najbolji na svetu” samo zato što nam takve reči gode. Toga smo se naslušali. Razlika je u tome što je Penjaroja u istoj priči priznao i drugu stranu: da je zatekao ogroman pritisak, ogorčenost, loše vibracije i publiku koja ume da te obožava, ali ume i da te ne štedi ni sekundu.

Upravo zato mi njegova rečenica ima težinu. Poštovanje prema Partizanu nije kada ti publika godi, nego kada priznaš i njenu težinu. On je, makar kroz ovaj intervju, pokazao da razume da derbi ovde nije samo utakmica, već stanje koje traje danima pre i danima posle. Ko posle ovakvih reči Penjaroji i dalje odbija elementarno poštovanje, taj po mom mišljenju više kažnjava sopstveno nestrpljenje nego njega.

Penjaroja u Partizanu još ne može da dobije konačnu ocenu

E, sad dolazi onaj deo u kome ne pristajem na romantiku. Lep intervju nije trofej, niti razumevanje Partizanove duše automatski znači da će tim igrati dobro u oktobru, novembru i martu. Ako ćemo pošteno, Penjaroja je nasledio veoma težak trenutak: došao je usred sezone, posle odlaska ogromnog imena, u ekipu za koju je i sam rekao da nije prenosila ni trud ni timsku energiju kako se ovde očekuje.

Kada uz to dodaš da su mu prvih pet utakmica u Evroligi, po njegovom priznanju, bile veoma loše, uz povrede, promene igrača i tumbanja, onda je jasno da njegov dosadašnji posao ne mogu da merim kao gradnju od nule. Njegov posao do sada merim kao gašenje požara, ne kao gradnju kuće. I tu sam vrlo tvrd: ko misli da je pošteno presuditi treneru u takvim okolnostima, taj ne ocenjuje rad, nego traži krivca po ubrzanom postupku.

Penjaroja i budući Partizan: pola Evrolige i ABA lige kao pravi test

Zato mu ocenu čuvam za ono što tek dolazi. Hoću da vidim Partizan sa rosterom od igrača koje je zaista želeo, sa jasnom idejom igre koju je sam nacrtao i sa dovoljno vremena da ta ideja dobije lice. Tek kada sa tim timom prođe bar pola Evrolige i ABA lige, imaću osećaj da gledam njegov pravi rad, a ne sanaciju tuđeg haosa.

Tu imam i jednu svesnu rezervu: nisam u njegovoj kancelariji i ne znam do kraja koliku će slobodu zaista imati u svakom delu sklapanja rostera. Zato ne glumim konačnog sudiju unapred. Ali jedno mogu da kažem bez oklevanja — kao trener Partizana, posle ovakvih reči o Vujoševiću, Obradoviću i navijačima, ima moje poštovanje i iskrenu želju da uspe u onome što je najavio: da napravi tim koji će prenositi energiju i borbu na koju će tribine moći da se ponose.

Tu ostaje nit koja me stvarno zanima. Ima među nama onih kojima je dovoljno što je razumeo Duleta, Željka i tribinu, i onih kojima je sve to sporedno dok ne dođu pobede. Ja sam bliže prvima, ali ne do kraja: poštovanje je zaslužio, kredit tek treba da zaradi. Navijači koji su i dalje tvrdo skeptični prema Penjaroji, voleo bih da čujem jednu konkretnu granicu — da li ga sudite od prvog sledećeg poraza, ili mu zaista dajete ono leto, roster i pola sezone koje ovakva priča traži?

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11