Penjaroja otvoreno o letnjoj rekonstrukciji: „Najteže je bilo ubediti igrače da Partizan ima projekat u koji vredi verovati”

Kada trener kaže da je bilo teško dovesti igrače u klub, to obično zvuči kao izgovor ili priprema terena za loše rezultate. Kod Đoana Penjaroje, međutim, ta rečenica nosi drugu težinu — jer je čovek koji je prošle sezone ušao u Partizan u najgorem mogućem trenutku i uspeo da od razlomljenog tima napravi nešto što je bar ličilo na ekipu. Sada, u opširnom razgovoru za Mozzart Sport, španski stručnjak bez ulepšavanja objašnjava kako je proteklo leto u kojem je Partizan morao da se bori ne samo za igrače, nego i za sopstvenu reputaciju na evropskom tržištu.

Ukratko

• Partizan je morao da ubedi igrače da veruju u projekat nakon teške prošle sezone — percepcija kluba u Evropi nije bila najbolja.
• Tim je svesno građen oko borbenosti i radnog mentaliteta, a ne zvučnih imena.
• Penjaroja traži još jednog-dvojicu igrača, ali odbija da paniči na tržištu koje je, kako kaže, „potpuno poludelo”.

Tržište koje ne čeka i budžet koji nije najveći

Penjarojin opis letnjeg prelaznog roka zvuči kao ratni izveštaj sa košarkaškog tržišta. „Mnogo timova je imalo ogroman novac — ne samo u Evroligi, već i u Evrokupu, Grčkoj, Italiji, pa čak i ligama poput Japana i Kine”, kaže trener i dodaje da Partizanov budžet jeste solidan, ali daleko od najvećeg u Evroligi.

Ovo je važan kontekst koji se lako previdi kada se na društvenim mrežama komentariše zašto Partizan nije doveo ovog ili onog igrača. Armoni Bruks, na primer, jedno od imena koja su se provlačila kroz medije — na kraju je otišao drugde. Penjaroja to tretira pragmatično: „Nekada razgovarate sa igračem, ideja vam se poklopi, a nekada on ode u Madrid, Olimpijakos ili Panatinaikos.”

Nema drame u tom odgovoru, ali ima iskrenosti. Partizan se na ovom tržištu takmiči projektom i ubeđivanjem, ne čistom finansijskom silom. To automatski sužava prostor za grešku.

Percepcija koja se ne briše jednom dobrom serijom

Najjači deo intervjua tiče se nečega o čemu se retko govori otvoreno: kako Partizan izgleda spolja. „Zbog nekoliko meseci prošle sezone, percepcija mnogih igrača u Evropi o Partizanu nije bila najbolja”, priznaje Penjaroja. „Najveći posao bio je ubediti ih da u Beogradu mogu da igraju dobru košarku i napreduju u karijeri.”

Ovde se vidi koliko duboko je sezona 2024/25 ostavila trag. Partizan koji gubi iz nedelje u nedelju, turbulencije na klupi, odlazak Obradovića — sve to ne nestaje zato što je tim napravio dobru završnicu. Igrači koji biraju između više ponuda gledaju celokupnu sliku, a ta slika je zahtevala ozbiljan popravni rad.

Kada Penjaroja kaže da su „doveli fajtere”, to nije samo marketinška fraza. To je opis profila igrača koji su pristali da dođu u okruženje za koje drugi nisu bili sigurni da žele.

Karlik kao stub, Tompson kao nepoznanica sa potencijalom

O Karliku Džounsu Penjaroja govori sa očiglednim poštovanjem — „jedan od najboljih plejmejkera u takmičenju” — ali odbija da mu stavi etiketu jedinog lidera. „Nama će u timu biti potrebno više lidera, ne samo jedan”, kaže jasno.

Zanimljiviji je deo o Itanu Tompsonu. Pojedini treneri su kombinaciju Džouns-Tompson već označili kao potencijalno najbolji bekovski par u Evroligi. Penjaroja se na to osmehuje, ali odmah dodaje kočnicu: „Ovo mu je prvo iskustvo van SAD i u evropskoj košarci. Nadam se da će se prilagoditi za nekoliko nedelja. Ima talenat, šut i poene u rukama, ali prvi meseci za Amerikance u Evropi nikada nisu laki.”

Ovo je zdrava mera i vredi je zapamtiti kada krenu prve utakmice. Tompson na papiru jeste uzbudljiv potpis. Ali papir i Evroliga u novembru nisu ista stvar.

Odbrana koja je bila bolja nego što se priča

Penjaroja se vidno nervira na narativ da njegove ekipe igraju samo napad. „Partizan je u poslednjih 18-20 utakmica prošle sezone bio među najboljim defanzivnim timovima u Evroligi”, ističe i dodaje da je letnje regrutovanje svesno ciljalo na balans u oba pravca.

Dolazak Lamara Stivensa umesto Bonge ilustruje tu nameru — drugačiji profil, ali igrač koji donosi agresivnost i tranziciju. Pitanje je koliko će brzo novi delovi mašinerije početi da rade zajedno, posebno uz četvoricu igrača koji su tokom priprema bili na reprezentativnim obavezama i Vanju Marinkovića sa povredom.

Džabari Parker — jasna odluka, neizvesna procedura

Kratko, ali nedvosmisleno: „Pravimo tim za novu sezonu bez Džabarija.” Penjaroja ističe da ga poštuje kao čoveka i igrača, ali da mu je odluku predočio u više otvorenih razgovora. Parker trenira odvojeno, ima ugovor, a rešenje se čeka.

Ovo nije situacija koja će sama nestati, ali Penjaroja bar ne ostavlja prostor za dvosmislenost. Ekipa se pravi bez njega — šta god se dogodi na pravnom ili ugovornom planu, sportska stranica priče je zatvorena.

Ambicija merena borilačkim duhom, ne obećanjima

Na pitanje o ambicijama, Penjaroja daje odgovor koji je verovatno najiskrenija stvar koju trener Partizana može da kaže u ovom trenutku: „Neće biti pametno da obećavam Fajnal for, ali ići ćemo utakmicu po utakmicu sa ciljem da se borimo i nadmećemo protiv svakoga.”

I onda dodaje jednu sliku koja mu je očigledno važna — reakciju navijača na fudbalskom meču FK Partizan protiv Hetafea, kada su tribine pozdravile tim uprkos porazu jer su videli borbu do poslednjeg minuta. „To je bio sjajan primer za naše nove igrače”, kaže.

Nije slučajno što je trener košarkaškog tima našao inspiraciju na fudbalskoj utakmici. Poruka je univerzalna i tiče se onoga što Partizan u ovom trenutku može realno da ponudi: neće uvek biti rezultata, ali mora uvek biti prepoznatljivog karaktera.

Penjaroja ne prodaje snove. Prodaje radnu etiku i borbeni mentalitet. Za klub koji je prošle sezone morao da se bori sa sopstvenom percepcijom u Evropi, to možda i jeste jedini pošten početak. Pravo pitanje nije da li je ovaj tim dovoljno talentovan za Evroligu — nego da li će biti dovoljno otporan da preživi prvih pet teških nedelja bez panike. Jer upravo tu su se prethodni Partizanovi projekti najčešće lomili.

Ceo intervju možete pročitati na sledećem linku: Mozzart sport