Fudbalski klub Partizan je osnovan u oktobru 1945. godine kao klub, u ratu pobedničke, Jugoslovenske armije.
Odmah po završetku rata i obnavljanju mnogih klubova, pa i formiranju novih, održano je od 3 – 9 septembra 1945. (Partizan još nije bio osnovan) prvenstvo republika i pokrajine Vojvodine u fudbalu po kup sistemu (KiM još nije bila formirana kao pokrajina) na kome je učestvovao i tim jugoslovenske armije iz koga je posle samo mesec dana stvoren Partizan i kao takav je imao mogućnost da dovede u svoje redove vrhunske igrače koji su se u tom trenutku zatekli u armijskim redovima.
Pošto su osnivači Partizana bili ratni komandanti Peko Dapčević, Koča Popović, Svetozar Vukmanović – Tempo, Otmar Kreačić, Ratko Vujović – Čoče, Partizan je njima zahvaljujući u svoje redove doveo sve što je u tom trenutku bilo najbolje na čelu sa Stjepanom Bobekom. Napravljen je, faktički, drim tim onog vremena, koji je imao zadatak u to posleratno vreme da putuje po Evropi i igra prijateljske utakmice i time promoviše novu Jugoslaviju.
Jedan od najjačih tradicionalnih turnira tih prvih posleratnih godina održavao se u Beču, prestonici srednjeevropskog fudbala, koji je pre rata, a i posle, sve do sredine pedesetih godina, predstavljao najbolje što je evropski fudbal imao. Posebno je u tome dobra bila Austrija kao zemlja sa svojim čuvenim klubovima (Rapid, Austrija, Vaker…) i asovima, kao što su: Ernst Hapel, Sindelar, Hanapi (kapiten reprezentacije), Binder (imao je topovski šut), Ocvirk, golman Zeman, braća Kerner…Zbog toga je bilo nepisano pravilo da austrijski klubovi skoro, pa redovno, osvajaju pobednički pehar. Mnogo godina unazad – Ferencvaroš, Honved, MTK, Sparta, Slavija i mnoge druge čuvene ekipe poražene su napuštale Beč.
Gerhard Hanapi
Copyright: AZ Fotoarchiv, Sammlung Wiberal
Na turnir 1949. godine, od 16 – 18. aprila, pozvan je i Partizan, a učesnici su bili Rapid i Vaker iz Beča, kao i Lozana iz Švajcarske. Spomena radi – Rapid je bio važeći šampion Austrije, a Vaker trenutni lider na tabeli austrijskog prvenstva.
Prvi meč na prepunom Prater stadionu pred 50.000 Bečlija otvorili su Partizan i Rapid 17. aprila 1949. Neka piscu ovih redova bude dozvoljeno da prenese utiske nekadašnjih majstora fudbala koji su učestvovali na ovoj utakmici (Valok je i danas jedini živ), čiji je jednodušni zaključak bio, da je viđen vrhunski atomski fudbal. Nije ni čudo s obzirom na sve majstore koji su se našli na terenu, jedni naspram drugih.
Partizan je istrčao u sastavu: Šoštarić Čolić, Petrović, Čajkovski, Jovanović, Atanacković, Strnad, Boba Mihajlović, Valok, Bobek i Simonovski.
Rapid je predvodio čuveni golman Valter Zeman, a pored njega tu su bili i Ernst Hapel, Stefan Vagner, Alfred Pavuca, Maks Merkel, Franc Kaspirek, Franc Vagner, Leopold Gernhart, Franc Binder, Robert Dinst, braća Alfred i Robert Kerner, Leopold Strol…
Ernst Hapel
Foto: Wikipedia
Gledaoci ubeđeni da će njihovi ljubimci da pregaze Balkance, ali to se nije desilo. Bio je to sudar čuvene bečke fudbalske škole i Partizanovog WM sistema sa izmenama mesta, koju je protežirao čuveni strateg Partizana Ilješ Špic. Bila je to popodnevna rapsodija u kojoj je Partizan pobedio sa 2:5. A nije baš krenulo po dobrom…
Već u 6. minutu Binder je poslao pravo đule u gornji desni ugao gola Šoštarića i to je bilo 1:0 za domaće. No, već u 10. minutu posle prelepe kombinacije celog navalnog reda, Valok poravnava na 1:1, ali jedan od braće Kerner dovodi Rapid ponovo u vođstvo, da bi do poluvremena, tačnije u 35. minutu Bobek izjednačio na 2:2.
Bobek ponovo trese mrežu u 59. minutu, Valok na pas Bobeka povećava na 4:2 u 75. minutu, a tačnu na I stavlja Štef Bobek u 83. minutu – 2:5.
Posle meča, čuveni austrijski novinar Hugo Majzl u fudbalskom zanosu lakonski konstatuje: ,,Bobek, kakav je to igrač…“
U drugom meču turnira Vaker i Lozana odigrali su nerešeno 1:1.
Maks Merkel
Foto: Wikimedia Commons
Dan kasnije, koplja su ukrstili Vaker i Partizan da odluče ko će biti pobednik turnira na opet prepunom Prateru. U odnosu na meč sa Rapidom, izvršene su dve izmene: umesto Atanackovića nastupio je Drenovac, a Valoka je zamenio Senčar. I ovaj drugi meč fudbaleri Partizana željni dokazivanja odigrali su kao u transu pokazavši sve lepote fudbalske igre.
Velemajstor fudbalske igre Stjepan Bobek postigao je dva gola u 50. i 63. minutu za vođstvo od 0:2 i svi su mislili da je tu kraj utakmice, posebno što su igrači Partizana dominirali na terenu. No, da ne bude baš sve potaman, pobrinuo se sudija, koji domaćinima priznaje gol iz očiglednog ofsajda, a onda i svira penal, koji je on jedini video na stadionu, čime je rezultat izjednačen na 2:2. No, čak ni sudija više nije mogao da učini i Partizan je nerešenim ishodom osvojio veliki zlatni pehar pobednika turnira.
Objektivna bečka štampa je narednih dana sipala komplimente na račun Partizana, što je umnogome doprinelo da Partizan tog doba stekne renome tima visokih vrednosti, čak među pet najboljih u Evropi.
Navodimo samo jedan od mnogobrojnih napisa u bečkoj štampi uz pregršt komplimenata:
,,Velika igra, velikog tima i naša tuga. Izgubili smo… Od boljeg.“
Kakva gospoda!
Tako je bilo nekad, više toga nema, nažalost….Fer plej je nestao dolaskom novca na fudbalske meridijane…
Zvanični sajt FK Partizan
