Koga je makar jednom osvetlio reflektor stadiona u Humskoj ulici, ili je makar jednom otpevao “da volim crno – bele” u hali Pionir, čuo je za Voju Gačića Pančevca. Čovek koji predstavlja sinonim za Partizanovog navijača, čovek kome kilometri, državne granice ne predstavljaju nikakvu prepreku. Čovek koji je čitavih 60 godina pratio Partizanove utakmice u svim sportovima, dovodio sa sobom reke navijača iz Pančeva i okoline. Čovek koji je poštovao i voleo Partizan i njegove sportiste, kao i što treba da budu poštovani i voljeni. Čovek koga su volelii i poštovali svi navijači.
Dokaz da iver ne pada daleko od klade je Vojin sin, Miodrag Miki Gačić. Miki je fudbalski trener i u svom Pančevu je osnovao fudbalski klub koji nosi ime njegovog slavnog oca. Malo smo porazgovarali sa Mikijem o ovom fudbalskom klubu nesvakidašnjeg imena.
1. Kako si došao na ideju da osnuješ fudbalski klub sa imenom Voja Pančevca?
Hteo sam da budemo po nečemu posebni i da u mom gradu bude nesto zvučno i prepoznatljivo .Voja je bio čovek iz naroda, ljudi su ga u našem gradu na poseban način doživljavali kao jednog istinskog, pravog i jedinog navijača koji je ceo svoj život bio uz njegov i naš Partizan. Ali i kao velikog čoveka i uopšte nije bilo dileme kod mene da će ime kluba po njemu biti pun pogodak i da će svima lepo zvučati.
2. Klub se lepo razvija, koliko možemo da vidimo sa strane? Dosta dece trenira, nižu se uspesi?
Od samog starta trenirali smo ozbiljno ,jer samo ozbiljnim radom moze se doći do uspeha .U klubu za godinu ipo dana imam 70-oro dece uzrasta od 6-13 godina.Za ovo vreme osvojili smo 50 pehara sa raznih turnira iz zemlje i inostrastva i naravno nastavljamo dalje pod poznatim našim sloganom NAŠE SNAGE JAČAJU SVAKIM NOVIM DANOM!!
3.Bez obzira na brojne obaveze, oko kluba, često te viđamo u Hali Pionir i na stadionu JNA, za Partizan uvek ima vremena?
Naravno pratim skoro sva dešavanja i u pioniru i u hramu fudbala .Vaspitan sam u duhu crno bele boje jer Partizan je deo vaspitanja deo porodične tradicije.
4. Da li možeš, bar okvirno, da kažeš broj Partizanovih utakmica koji je Voja Pančevac pogledao u životu? Tu su hiljade utakmica u pitanju?
Mnogo više od hiljadu, to su desetine hiljada utakmica od 1952- 2012. godine u decembru kada se razboleo. Pratio je Partizan u svim sportovima ma gde oni igrali. Stekao mnogo prijatelja medju sportistima i navijačima. Jednostavno ko je njega poznavao mogao je zaključiti koliko je Partizan bio važan za njega.
5.Klupske boje, namerno ili slučajno, podsećaju dosta na prve Partizanove boje, po osnivanju kluba?
Pa, neka to ostane moja mala slatka tajna 
6. Dosta dece želi da se bavi sportom, fudbalom, šta da im poručimo?
Poručio bi da se što više bave sportskim aktivnostima i da se prepoznaju u nekim sportovima pa i fudbalu.
7. Vrata FK Voja Gačić su za decu iz Pančeva uvek otvorena?
Naravno, ne samo za decu iz Pančeva nego i za decu iz okolnih mesta jer ko je poznavao Voju Pančevca zna da je on uvek bio za druženje i širenje bratstva i jedinstva i zato je moto mog kluba dodjite da se družimo i uživamo u najlepšoj sporednoj stvari na svetu bez obzira dali deca navijaju za druge klubove ili Partizan i naravno uz pobedničku pesmu – PAZI PAZI PAZI VOJA GAZ!!!
