Patrik Miler: „Non-stop mi pišu da se vratim – Beograd mi fali“

Postoje igrači koji prođu kroz Partizan. I postoje oni koji, i kada odu, nikada zapravo ne odu.

Patrik Miler pripada ovoj drugoj grupi.

Od prvog trenutka razgovora za Meridiansport, bez mnogo uvoda, bivši plejmejker crno-belih sam je otvorio temu Beograda i Partizana.

„Pratim ABA ligu i šta Partizan radi. I dalje mi navijači ’šalju ljubav’. Bilo mi je zabavno što smo išli ove sezone na utakmicu protiv Mege u Beograd. Nedostajalo mi je to.“

U Humskoj se nije zadržao dugo, ali je očigledno ostalo mnogo emocija. Posebno kada je reč o porodici.

„Moj sin sada ima devet godina, a kada smo živeli u Beogradu bio je mali, praktično beba. Rekao mi je da moram da se vratim u Partizan. Stalno razmišljam o tome.“

Vremena su se promenila, klub je danas u drugačijoj poziciji nego kada je Miler nosio crno-beli dres. Ali jedna stvar, kako kaže, ostaje ista.

„Jeste, ali i dalje ostaju navijači – najbolji koje sam ja video. Tamo sam upoznao i pravu evropsku košarku. Znam da je sada drugačije, voleo bih da sam i to iskusio, ali i tada sam uživao.“

Njegova saradnja sa Najdželom Vilijams-Gosom bila je kratka, ali upečatljiva. Odlazak iz Partizana, međutim, imao je jasan razlog.

„Otišao sam da bih zaradio više para. Tada su bili problemi u Partizanu što se tiče novca, tako da sam otišao u Tursku. Ali, Najdžel je moj brat. Bili smo baš dobri, imali i dosta uspeha u Evrokupu. Meni iz tog tima nedostaju svi. Nedostaje mi moj kapiten. Vidim da je Vanja sada ’kep’, a tada je bio mlad. Sve mi to fali. Beograd mi fali.“

Na pomen Vanje Marinkovića, uz osmeh dodaje:

„Šuter. To je bio on. A sada je kapiten, što znači da sam ostario.“

Poruke navijača? Ne prestaju.

„Non-stop! Uvek. ’Nedostaješ nam’. ’Potreban si nam’. ’Vrati se’. Hej, nije do mene. Gajim mnogo ljubavi prema njima.“

A šta on želi?

„Da, ako je moguće. Mislim da moj sin to ne govori bez razloga. A i navijači stalno to pišu. Videćemo. Ne bi mi uopšte smetalo.“

Evroliga je i dalje ambicija.

„Da, da. Uvek sam mislio da pripadam u Evroligi. Ako bi okolnosti to dozvolile.“

Dok čeka naredni korak, u Lokomotivi Kuban sarađuje sa srpskim trenerom Tomislavom Tomovićem.

„Da, to je moj čovek. Kao da sam ga već poznavao. Zbog načina na koji razgovara, kako nas trenira… Slično onome što želim da igram. Uživam sa njim. Drugačije je. Radimo daleko jače, a on nas i podučava. To nam je bilo potrebno na početku sezone. Za nas je kao predsezona ponovo. I govori nam kako jeste – bez obzira da li je to prvi igrač ili poslednji. Prema svima je isti.“

Jedno je sigurno – emocija postoji. I sa njegove strane, i sa tribina.

Da li će se putevi ponovo ukrstiti, pokazaće vreme. Ali kada neko kaže „Beograd mi fali“, to u Partizanu nikada ne prolazi neprimećeno.

CRNO-BELA LJUBAV NIKAD NE ZASTAREVA.
Piše: Volimpartizan.rs 🖤

„Ako ti VolimPartizan.rs znači – pomozi da opstane.“

http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11