Zbog dva statusa, prisustvo Žarka Paspalja na otvaranju kampa Košarka bez granica, bilo je od neprocenjivog značaja. On je bio prvi košarkaš sa prostora bivše SFRJ koji je otišao u NBA ligu – mesec dva kasnije to su učinili i Vlade Divac i Dražen Petrović – i Paspalj je kad je stigao u San Antonio, već kako je to običaj, dobio čoveka da mu prvih dana pomogne dok se ne snađe u Teksasu.
Izbor je pao na Paspaljevog zemljaka Grega Popovića, u tom trenutku 40-godišnjaka, pomoćnika prvog trenera Lerija Brauna. Popović će kasnije izrasti u jednog od najboljih trenera u istoriji košarke, Paspalj se nezadovoljan što ne igra pred kraj sezone vratio u Beograd i odigrao još osam sezona za velike klubove, što za ovu priču i nema preveliki značaj. Ima nešto drugo, da prijateljstvo iskovano s jeseni 1989. traje i dan-danas.
Popović je u Beogradu, ali zbog svog rejtinga i trenutno najdužeg staža na klupi NBA tima, mogao je i da ne bude. Ali kad mu se već nudila prilika da vidi prijatelja – nije želeo da je propusti. Paspalj je posle oficijelnog dela svečanog otvaranja kampa u Žarkovu mir pronašao za stolom obližnjeg kafea i ispričao:
– Greg će u sali verovatno ostati dok i poslednji dečak sa igrališta ne ode u svlačionicu. Ako je organizator planirao da to bude pet sati – Greg će biti pet sati. Takav je moral i radna etika tog čoveka.
Potom je bivši as dodao:
– Greg je mnogo dobar čovek, pristupačan i zato bih voleo da se i ovoga puta oseća prijatno u našoj zemlji, a da li vuče poreklo iz Srbije ili Crne Gore nije ni važno za prijateljstvo.
Paspalj je prozborio koju i o manifestaciji Košarka bez granica:
– Moglo je ovo i ranije da se organizuje u našoj zemlji, jer od NBA ima šta da se nauči, ta institucija postavlja ne samo košarkaške standarde. Talenti će dobiti podsticaj za dalji rad, ovo će im biti izuzetno iskustvo, a za nas bivše igrače lepa prilika da se opet vidimo i evociramo uspomene. Ima strašno puno pozitivne energije u ovom konglomeratu nacija, a kako je sport sastavni deo života možda se prenese i u druge sfere. Jer ovde se oseća taj prijateljski duh, a za prijateljstvo granice ne postoje. Sa tim osećajem i ovi daroviti dečaci otići će iz Beograda.
Zatim je ponesen nastavio:
– Na ovom kampu spojeni su prošlost i budućnost, a ko ne poštuje prošlost nema ni budućnost. NBA ne zaboravlja prave vrednosti, niko nije zaboravljen od igrača sa prostora bivše Jugoslavije, svi koji su sedeli ispred tih dečaka su bili ili jesu veliki igrači, iako nas starije ti klinci i ne pamte. Međutim, lep je osećaj kada te se neko seti.
Izvor :Sportski žurnal
