Piše: Volimpartizan.rs
Žarko Paspalj je u opširnom intervjuu za grčku Gazzetu imao savršenu priliku da pokaže navijačima Partizana da razume njihov bol, da oseća težinu trenutka i da ima plan. Umesto toga, dobili smo čoveka koji navijačko nezadovoljstvo objašnjava politikom, sopstveno neiskustvo pretvara u anegdotu, i indirektno umanjuje sve što je Željko Obradović značio za ovaj klub. Bilo je bolje da je ćutao.
Da budem fer — Paspalj je legenda. Igrač koji je nosio dres Partizana, Olimpijakosa, Panatinaikosa, koji je ostavio trag gde god je bio. Niko mu to ne može osporiti. Ali funkcija sportskog direktora nije nagrada za igračku karijeru. To je posao. I u tom poslu, reči pred kamerom imaju težinu.
Šta je Paspalj rekao o navijačima Partizana i zašto je pogrešio
Ključni momenat intervjua: Paspalj je upitan o zvižducima na utakmici protiv Bajerna — prvom meču nakon odlaska Željka Obradovića. Cela arena je zviždala. Igračima, upravi, njemu lično zbog neslane šale na KZŠ pri njegovom predstavljanju.
Njegov odgovor? „Neke stvari ne možete kontrolisati i nemaju nikakve veze sa košarkom. Sada su stvari malo bolje, ali su povezane sa političkim pitanjima koja postoje u zemlji.”
Ovo je rečenica koja zaslužuje da se pročita dva puta. Sportski direktor Partizana kaže stranoj javnosti da navijači koji zvižde svom klubu to rade iz političkih razloga, ne košarkaških.
To je, najblaže rečeno, neistina.
Navijači su zviždali jer su gledali kako odlazi čovek koji je sinonim za evropsku košarku. Zviždali su jer im niko nije objasnio kako i zašto je do toga došlo. Zviždali su jer su osećali da se sa Željkom Obradovićem — i sa njima — postupalo neozbiljno.Zviždali su jer su u timu prepoznali igrače koji su se postavljali iznad jedne trenerske legende…
Prebaciti to na „politiku” nije objašnjenje. To je bežanje od odgovornosti.
Paspaljevo poređenje sa Tomićem — neslana šala na račun Partizana
A onda je Paspalj, upitan o Milanu Tomiću koji u Zvezdi obavlja sličnu funkciju, rekao nešto što bi trebalo da zabrine svakog navijača crno-belih.
„Milan je bio trener, menadžer, pomoćni trener, a ja sad počinjem da učim koja je moja pozicija i kako sistem funkcioniše.”
Zamislite kontekst. Partizan je u krizi. Obradović je otišao. Navijači su besni. Rezultati su loši. I čovek koji treba da vodi sportsku politiku kluba — priznaje pred grčkim medijima da tek uči šta mu je posao.
Možda je to bila šala. Neslana, kao i ona sa novinarkom Sport Kluba. Možda je Paspalj mislio da zvuči skromno i simpatično. Ali skromnost ima svoje vreme i mesto. Dva meseca nakon imenovanja, u klubu koji gori, reći „ja učim” nije skromnost — to je signal koji niko u navijačkoj bazi ne želi da čuje.
I to poređenje sa Tomićem — sam ga je pokrenuo, niko ga nije terao — ostavlja utisak koji je teško ispraviti: da je čovek na istoj poziciji u rivalskom klubu kvalifikovaniji za posao. Od sportskog direktora Partizana, pred stranom javnošću, to je nedopustivo.
Šta je Paspalj trebalo da kaže o situaciji u KK Partizan
Niko ne očekuje od Paspalja da bude političar ili PR mašina. Ali kad te pitaju za zvižduke — reci istinu. Reci da navijači imaju pravo da budu ljuti. Reci da razumeš zašto ih boli. Reci da je odlazak Obradovića ostavio ranu koja se ne leči za dva meseca. I onda reci šta radiš da bude bolje.
On je umesto toga odabrao najlakši put — prebacio sve na „politiku.” A to je recept koji je Partizanu dobro poznat. Svaki put kada se ne želi pričati o sportskim problemima, pojavi se „kontekst” koji skreće pažnju.
Paspalj je sam rekao da je pozvao Obradovića da čuje iz prve ruke šta se dogodilo. Odlično. Ali ako je zaista razumeo šta mu je Željko rekao — kako onda objašnjava navijačke zvižduke politikom?
Legitimnost kritike Paspaljeve izjave o Partizanu
Neko će reći da je ovo sve prestrogo. Da je Paspalj tek došao, da mu treba vreme, da je situacija bila nemoguća. I delimično se slažem — niko ne zahteva čuda za dva meseca.
Ali reči imaju posledice. Kada sportski direktor Partizana izađe pred strane medije i kaže da su zvižduci politički motivisani, on šalje poruku navijačima: vaš bes nije legitiman. A kada u istom dahu kaže da tek uči posao dok rival na istoj poziciji već zna — on šalje poruku svima: nismo ozbiljni.
Posle decenija praćenja ovog kluba, naučio sam da prepoznam trenutke kad neko iz Partizana kaže nešto što ne bi smeo. Ovo je jedan od tih trenutaka. Paspalj je imao šansu da pokaže da je dorastao funkciji. Umesto toga, pokazao je da ne razume zašto ga sopstveni navijači zvižde — ili, još gore, da razume, ali ne želi da prizna da je sam kriv za to.
Jedno me ipak zanima, i tu nemam jasan odgovor: da li postoji šansa da Paspalj zaista veruje ono što je rekao? Da zaista misli da je sve politika, da košarkaški razlozi nemaju veze sa besom tribine? Ako je tako, problem je veći nego što sam mislio. Navijači koji su bili u Areni na tom meču protiv Bajerna znaju zašto su zviždali. Iako ne podržavam vređanje svog kluba i ekipe, nekako ih razumem — i baš bih voleo da znam da li se iko od njih prepoznao u Paspaljevom objašnjenju!?
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
