Piše: Volimpartizan.rs
Pavel Stapar 2011. godište, pionir Partizana
FOTO: Instagram Pavla Stapara
Partizanovi pioniri su pali na poslednjem koraku, a ovaj poraz boli jer nije došao iz naleta koji ne možeš da zaustaviš, već iz meča u kom crno-beli nisu iskoristili svoj trenutak. Vojvodina je u Staroj Pazovi, pred 300 gledalaca u SC FSS, slavila 1:0, ali za Partizan ostaje jači utisak propuštene prilike nego samog minimalnog rezultata.
U ovakvim finalima svi prvo tražimo sudiju ili nesreću, ali ovde je Partizan pre svega ostao kratak u reakciji. Prvo ozbiljno upozorenje stiglo je u 28. minutu, kada je Popović zaustavio šut Kostića iskosa, a onda je u 34. Partizan dobio možda i svoj najvažniji trenutak na utakmici. Stapar je imao zicer, ali je Stojanović odbranio i odbio loptu u korner. Finale se ne gubi samo na penalu, već i u trenutku kada propustiš šansu koja menja tok meča.
Kazna je stigla u 53. minutu. Kapiten Cvijan oborio je Stanojčića, sudija Stevan Milošević pokazao na belu tačku, a isti igrač je potom sigurno pogodio za 1:0. Tu se utakmica za Partizan zapravo prelomila, ne samo zbog primljenog gola, već zato što posle tog trenutka nije stigao pravi odgovor. Do kraja nije bilo većih uzbuđenja ispred oba gola, a to je deo koji više brine od samog poraza.
Iz samog zapisnika ne vidi se svaki duel i svako kretanje, ali vidi se dovoljno važna stvar: Partizan je bio dovoljno dugo u meču da ga uzme, a nije bio dovoljno odlučan da ga vrati kada je skliznuo u problem. Popović je uradio ono što je mogao, odbrana je dugo držala rezultat otvorenim, ali vezni red i napad nisu uspeli da naprave završni pritisak kada je bilo najpotrebnije. Ni promene u sastavu nisu donele novu energiju. To je ona granica koja razdvaja dobro finale od pobedničkog finala.
Treba reći i ono pošteno: Vojvodina je uzela pehar zasluženo. Partizanova deca jesu stigla do završnice, što nikada nije mala stvar, ali završni korak u ovakvim utakmicama traži više mirnoće u jednoj šansi i više drskosti posle jednog udarca. Kadetska i pionirska selekcija Novosađana završile su posao do kraja, a crno-beli su ovaj put morali da stanu i pogledaju šta je falilo baš na poslednjem stepeniku.
Vojvodini treba čestitati na tituli, jer je pehar uzela bez viška buke i sa dovoljno mirnoće u trenutku odluke. Za Partizanovu decu ovo je jedan od onih poraza koji zaboli odmah, ali može mnogo da vredi kasnije ako se dobro zapamti gde je utakmica izmakla: u ziceru koji je morao bolje, u penalu koji je bio preskup i u izostanku završnog naleta. Nada ostaje ista — da sledeće godine deca Partizana naprave taj poslednji korak uspešnije, jer će baš način na koji ponesu ovo finale odrediti koliko ovaj poraz zaista vredi.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
