Ivan Rackov želi da na osnovama srpske škole vaterpola napravi klub u SAD
ФОТО: Приватна архива
Vodeći se Konfučijevom maksimom „Kad izabereš posao koji voliš, nećeš raditi ni dan u životu” Ivan Rackov je odlučio da i posle igračke karijere na koju je 2020. stavio tačku zbog pandemije ostane u vaterpolu.
Nekadašnji član Partizana, potom Crvene zvezde, Valjeva i Tašmajdana, diplomac i treći strelac u istoriji čuvenog univerziteta Berkli želi da znanje stečeno tokom 27 godina igranja prenese na mlade.
– Uvek sam bio među iskusnijim igračima u ekipi i imao osećaj da moram da prenesem znanje. Prve trenerske korake sam napravio tokom studija, kao individualni trener mlađim igračima, što sam nastavio da unapređujem i u Srbiji. Od tada sam često prisustvovao na mnogim klinikama i kampovima. S obzirom da volim Ameriku cilj mi je da ovde osnujem akademiju ili klub, sa željom da iskustvo prenesem najmlađim Amerikancima, ujedno da ovde promovišem nas najtrofejniji sport – počinje priču Rackov iy Tampe na Floridi gde trenutno boravi.
Srpski vaterpolo je izuzetno cenjen u celom svetu, akademija će verovatno biti bazirana na našoj školi?
– Imamo najbolju školu na svetu. Partizan je institucija koja je stvorila brojne legende. Odrastao sam na Banjici, gledajući sjajne igrače poput Jugoslava Vasovića, Danila Ikodinovića, Aleksandra Šapića, Vanje Udovičiča… Sve što sam postigao u životu, u kom je vaterpolo imao ogroman udeo, dolazi iz Partizanove škole i reprezentacije Srbije u kojoj sam prvi put pozvan u 13. godini. Prošao sam najbolju školu i osećam se i dužnim da vaterpolu vratim nešto, ali i da novim generacijama pomognem da osete radost i zadovoljstvo kakve smo moji drugovi I ja imali.
Činjenica da je Dejan Udovičić selektor SAD pokazuje koliko poštuju nas zlatni sport. Manje je poznato da je priličan broj naših vaterpolista studirao i igrao na univerzitetima širom SAD?
– Dejan Udovičić je sa reprezentacijom SAD deset godina. Imao sam sreću da pre odlaska na studije radim pod njegovim nadzorom. Kad god sam u SAD volim da se vidim i čujem sa njim, a iskreno se nadam da ću jednog dana imati priliku da se usavršavam uz njega. Pregršt je naših igrača koji su završili dobre koledže i postizali sjajne rezultate, na sportskom, ali i poslovnom planu. Američka ambasada jednom godišnje organizuje okupljanja koja imaju za cilj podizanje svesti o studijama u Americi. Kad god sam u prilici volim da ispričam sjajno iskustvo koje nosim sa Berklija.
Kad ste i u kom gradu planirali početak rada akademije?
– Želim prvo da se priključim nekom klubu ili fakultetu, da bih se privikao na ovdašnji način rada i pravila „USA vaterpola”, a da za to vreme postavljam temelje budućeg kluba. Oduvek sam želeo da se vratim u Ameriku, u „svoju” Kaliforniju koja ima najbolju vaterpolo školu u SAD. Motivisan sam da mladima probudim strast za vaterpolom, s obzirom da poznajem veliki broj proslavljenih vaterpolista hoću da pružim priliku mladima da ih gledaju kao najpozitivnije uzore, kao što su meni bili velikani sa Banjice. Želim da decu pokažem kako izgledaju heroji, da klinci dobiju mogućnost da „pipnu” zlatne medalje koje oni nose oko vrata i time ih zaintrigiram da se zaljube u naš sport.
UZORI SAVIĆ I VUJASINOVIĆ
Ko vam je od trenera uzor na tom putu?
– Deki Savić! Izuzev toga da je osvojio sve što je moglo da se osvoji, iz prve ruke znam da je Savić tu za svakog igrača, da sa svima ima i gaji blizak odnos. On je definitivno igrač više u bazenu! Izuzetno cenim i Vladu Vujasinovića sa kojim sam igrao jednu sezonu, pre nego što mi je postao trener. Mnogo sam naučio od njega, bio sam u najboljoj formi dok sam trenirao pod njegovim nadzorom.
NAJBOLjI U AMERICI – 2010.
Ivan Rackov je 2010. dobio najprestižniju NKAA nagradu kad je reč o vaterpolu.
Reč je o nagradi Piter Kutino koja se dodeljuje najboljem igraču lige na osnovu glasova trenera svih koledža.
Originalni članak Sportski žurnal
