Sedam i po godina bez poraza u Humskoj kad je kup u pitanju, a 23 pobede na poslednjih 27 utakmica ovog takmičenja
U prvenstvu trokiraju – u kupu briljiraju. Može da im se desi dvocifren bodovni zaostatak u Superligi ili ispadanje iz Lige Evrope maltene u poslednjim sekundama (dvaput), ali postoji takmičenje u kome se fudbaleri Partizana osećaju komotno. Nigde nisu tako sigurni, ubeđeni u uspeh, kao u u Kupu Srbije, što daje argumente navijačima da će i u polufinalnom okršaju prestići Crvenu zvezdu i steći priliku da se bore za peti uzastopni pehar.
Postali su crno-beli pravi specijalisti za eliminacione i(li) utakmice kad je ulog pehar. Najbolje o tome svedoči podatak da su u poslednjih pet sezona pretrpeli jedan jedini poraz u drugom po vrednosti takmičenju na teritoriji Srbije. A ni on ih nije u konačnom zbiru koštao, jer su svakako osvojili trofej. Kakav je to impuls samopouzdanja pred meč sa večitom rivalom, finalom pre finala, najznačanijom utakmicom ovdašnjeg fudbala do kraja ove sezone (20 časova, TV Arena sport 1, B92)!
Taj jedan kiks desio se aprila 2018. kad je Parni valjak zaustavljen na Banovom brdu (2:4), ali je dve sedmice kasnije savladao Čukarički na svom terenu (2:0) i utabao put ka nastavku niz koji i danas traje. Tokom vladavine kupom, Partizan nije pobedio još samo protiv subotičkog Spartaka u proleće 2016, Vojvodinu na strani 2017. i lane u Nišu prilikom sudara sa Radnikom. Sve ostale rivale je razoružao, pa s pravom može da kaže da uživa u nokaut mečevima. Zadaje udarce, po pravilu tako snažne da od njih nema oporavka. Na kraju krajeva, od sezone 2016/17 kad je počeo ciklus vladavine kupom, do danas, sastav iz Humske dobio je 23 od 27 utakmica. Kad takav bilans ima u arhivi onda je logično da se nada kako će ga uvećati, pogotovo što su među tim pobedama i dve nad današnjim rivalom (2017. i 2019, oba puta u finalima).
Impresivno deluje i učinak Partizana u polufinalima. U poslednjih pet ima stoprocentan učinak. Eliminisao je Jagodinu (3:0, 2:0), Spartak (0:0, 3:0), Vojvodinu (0:0, 1:0), Čukarički (2:4, 2:0) i Radnički (1:0, 1:1). Doduše, svaki put je na programu bio dvomeč, ali saznanje da se u ovoj fazi snalazi kao riba u vodi budi optimizam u Humskoj.
Najveća snaga Partizana je domaći teren. Na njemu ne neprikosnoven. I to ne danas, juče ili prekjuče, već godinama. Od oktobra 2012. kad ga je tukao čačanski Borac, primio je samo jedan gol!? Takvim učinkom malo ko može da se podiči i van granica države. Jedini tim koji je zatresao mrežu favorita na crno-beloj strani Topčiderskog brda bio je Napredak, septembra 2017. Pre i posle toga dolazili su u Humsku Metalac iz Gornjeg Milanovca, Sloga iz Petrovca na Mlavi, Jagodina, niški Radnički (dvaput), Spartak, Vojvodina, Crvena zvezda, Rad i Čukarički i niko, ali baš niko, nije matirao golmane Partizana.
Pritom, ovi rezultati ne zavise toliko od toga ko sedi na klupi. Crno-beli su bili uspešni i u eri Ivana Tomića, Marka Nikolića, Miroslava Đukića, Zorana Mirkovića i sad Sava Miloševića. Prosto, ako već ne mogu da osvoje titulu (samo jednu u poslednje četiri godine), fokus prebace na kup i to im dođe kao idealni scenario za spas sezone. Uglavno su uspevali…
Još jedan podatak greje srca Grobara uoči večerašnjeg okršaja. Tiče činjenice da je u poslednjih 13 godina samo četiri puta dozvolio večitom rivalu da se sladi u njegovom domu. Najpre 2007. kad je Crvena zvezda Boška Đurovskog overila titulu, potom u revanšu polufinala kupa aprila 2012. kad su Darko Lazović i Kristijan Borha potvrdili prednost sa Marakane (ukupan rezultat 4:0), iste sezone usledilo je prvenstveno slavlje pogotkom Kadua, da bi u proleće 2016. Luis Ibanjez i Ugo Vijeira bili potpisnici trijumfa 2:1. Sve ostale mečeve sa današnjim takmacom Partizan je ili dobio (čak deset) ili odigrao nerešeno (pet), što znači da u velikom procentu može da se nada uspehu. Ili bar penalima, pa da se vidi ko će tu imati više sreće.
Tekst preuzet sa portala Mozzart sport
