Svaka čast Umaru Sadiku, Takumi Asanu i Sejdubi Sumi – centralnim figurama i egzekutorima u Partizanovom velikom trijumfu nad Malatijom, međutim, pitanje da li bi afričko-azijski triling Parnom valjku utkao turbo pogon da besprekorno nije funkcionisala kompletna „Miloševićeva mašina”, naročito osovina na sredini terena: Saša Zdjelar – Aleksandar Šćekić.
Crno-beli gladijatori, sa sijaset osvojenih, precizno distribuiranih lopti!
– Napravili smo „brdo” šansi u drugom poluvremenu – to me izuzetno raduje, te prilike će da se ponavljaju i u Turskoj. Fenomenalan rezultat – 3:1, za čestitke svim igračima i stručnom štabu, veliku zahvalnost navijačima, u četvrtak u Humskoj u velikom broju. Siguran sam: kako sezona bude odmicala biće ih još više, ova ekipa to zaslužuje – nema dilemu Saša Zdjelar.
Kad „gineš” za svaku loptu, ni rezultat ne može da izostane – teško da bi bilo osmeha da je ostalo 2:1?
– Zar mislite da će u ovakvoj utakmici samopouzdanje da nam padne posle jednog primljenog gola? Nema šanse! Pobogu, momak je odlično skočio, fenomenalno ga dao glavom, to ne može da se spreči. Niko nije kriv!
Uzvratili ste brzopotezno?
– Naravno! Imali smo slobodan udarac – da je lopta prešla preko živog zida siguran sam da bi bio gol. Penal je stigao kao nagrada za sve promašene šanse, Bog nas je nagradio. S druge strane, Malatiji, sem te Toreove stative, ništa nismo dozvolili.
Sejduba Suma – nov čovek, deluje kao preporođen?
– Ne bih sad pričao o pojedincu… Cela ekipa igra kao preporođena! Glupo je apostrofirati samo jednog igrača, svi su, bukvalno, bili odlični, za desetku. Suma je deo tima, uklopio se na pravi način u ovo što radimo.
Iz svega izrečenog, ne plašite se revanša pred vatrenim Turcima?
– Ne plašim se nikoga! Ako igramo na ovakvom nivou, pobeđujemo! – decidiran je Saša Zdjelar.
Sportski žurnal
