Prvi meč u istoriji Kupa šampiona
Sporting – Partizan 3:3 (1:1)
Estádio Nacional (Lisabon), 4.09.1955.
Početak u 17.00 č
Gledalaca: 40.000.
Sudija: Edouard Harzic (FRA).
Strelci: 1-0 (Martins 14′); 1-1 (Milutinović 45′); 1-2 (Milutinović 50′); 2-2 (Quim 65′); 2-3 (Bobek 73′); 3-3 (Martins 78′).
– Napadač Sportinga Joao Martins je postigao prvi gol u istoriji ovog takmičenja.
Sporting CP
Carlos António do Carmo Costa Gomes; Manuel António Caldeira, Manuel Passos, João José Galaz; Armando Barros, Júlio Cernadas “Juca”; Joaquim Almeida “Quim”, Manuel Vasques, João Batista Martins, José António Barreto Travassos, Hugo Dias.
Trener: Scopeli
FK Partizan
Slavko Stojanović; Čedomir Lazarević, Branko Zebec, Bruno Belin; Božidar Pajević, Ranko Borozan; Prvoslav Mihajlović, Miloš Milutinović, Marko Valok, Stjepan Bobek, Antun Herceg.
Trener: Aleksandar Tomašević
Revanš meč (Beograd, 12-10-1955): FK Partizan – Sporting CP 5:2 (2:0)
1-0 (Milutinović 15′); 2-0 (Milutinović 29′); 2-1 (Walter 49′); 3-1 (Milutinović 64′); 4-1 (Milutinović 74′); 4-2 (Walter 77′); 5-2 (Jocić 88′)
Četvrtog septembra davne 1955. godine počela je istorija današnje Lige šampiona, a prvi meč odigran u njenoj istoriji je bio meč Sportinga i Partizana. Tada je ovo takmičenje osnovano pod nazivom – Kup šampiona.
Desilo se to na današnji dan, pre tačno 63 godine.
Ovo gore su samo suvoparni faktografski podaci, a ono što pamte svi koji vole Partizan i što ostaje zlatnim slovima upisano u istoriju Partizana i Kupa šampiona je činjenica, da je Partizan prvi učestvovao od naših klubova i pride odigrao prvu utakmicu u prestižnom evropskom takmičenju, koje je danas postalo, maltene, religija.
Kako se došlo do ideje za osnivanjem Kupa šampiona?
Celu priču je inicirao čuveni francuski list “L’Equipe” iritiran u to vreme pisanjem britanske štampe da Englezi imaju najbolji tim na svetu Vulverhempton (čuveni “Vukovi”), koji je tada kao prvak Engleske. Odigrao je par prijateljskih mečeva sa velikim kontinentalnim ekipama kao što su Honved (sa Puškašem, Kočišom, Ciborom, Hidegkutijem…), Spartakom iz Moskve, Vienom iz Beča (Hanapi, Hapel…) i pobedio ih. Puni sebe, Englezi su smatrali da su oni kao kolevka fudbala najbolji i da nemaju potrebe da igraju sa ekipama sa kontinenta, pa tako nisu ni učestvovali na prvom Kupu šampiona.
– Biće bolje da sačekamo da Vulverhempton otputuje u Moskvu ili Budimpeštu da potvrde svoju nepobedivost, a ako su Englezi baš tako uvereni u kvalitet svog fudbala, onda je vreme za turnir – izrekao je urednik ‘L’Equipe’, Gabrijel Ano.
Ljudi iz L’Equipe su zatražili medijsku podršku od nekoliko tadašnjih velikih sportskih listova u realizaciji svoje ideje, a među njima, bez lažne skromnosti, prvi je bio i naš “Sport” (dodeljivao je pehar najboljem strelcu) uz takve velikane pisane reči, kao što su “Gazzetta dello Sport” iz Milana, “Marca” iz Madrida, “A Bola” iz Lisabona i “El Mundo deportivo” iz Barselone. Vlasnik L’Equipe, g-din Žak Gode i glavni urednik Gabrijel Ano, okupili su predsednike tadašnjih vodećih klubova u Evropi (među njima i Partizana) na sastanku u UEFA 2. marta 1955. i dobili od njih podršku da se osnuje Kup šampiona Evrope.
Žak Rizvik, Anoov kolega, izložio je prvi plan projekta u kome je stajalo da će učestvovati 14-16 ekipa, da će se utakmice igrati sredinom nedelje u večernjim satima, što je bilo vrlo neuobičajeno za to vreme, a sve u svrhu toga, da bi radnička klasa mogla da stigne da gleda utakmice. Pravo prenosa dobile su televizije koje prate klub iz svoje zemlje, kao i najvažnije sportske novine.
U tome im je najviše pomogao pokojni predsednik Real Madrida, Santiago Bernabeu i 21. maja 1955. doneta je odluka da takmičenje počne u septembru iste godine. Dogovoreno je da po pravilniku učestvuju samo šampioni svih evropskih zemalja, ali je naš Partizan, iako te godine nije bio prvak Jugoslavije (Hajduk prvi, Partizan peti) dobio vajld kartu da učestvuje, jer je bio tretiran od svih tadašnjih stručnjaka, kao jedan od 5 najboljih timova Evrope.
Istorijski prvi meč je završen nerešeno 3:3, a u revanšu 12. oktobra 1955. na stadionu JNA, Partizan je pregazio Sporting sa 5:2 (2:0) golovima Milutinovića 4 i Jocića, dok su za goste strelci bili Valter i Travasoš. Sudio je Donko iz Mađarske, a prisutno je bilo 25.000 gledalaca.
Posle Sportinga, Partizan je u 1/4 finalu voljom žreba naleteo na Real iz Madrida i odigrao dve istorijske utakmice za pamćenje.
U Madridu 25.12.1955. Real je pobedio sa 4:0 (3:0), ali je sudija Harcig poništio Milutinoviću 2 regularna gola. Kasnije se predsednik Reala Bernabeu izvinjao Partizanu za “tešku krađu”, a u revanšu 29.1.1956. po ledom i snegom okovanom stadionu JNA, Partizan je deklasirao slavni Real i pobedio sa 3:0 (1:0), uz stativu Hercega u poslednjem minutu i još jedan regularno poništeni gol. Golove su postigli Milutinović 2 i Boba Mihajlović. Sudio je, neka i to bude zabeleženo, Gulde iz Švajcarske.
Da je tada Partizan prošao dalje, možda bi se istorija promenila i ne bi Real osvojio tada prvi Kup šampiona i kasnije još 9 trofeja. Kažem, možda, ali nažalost to je istorija…
Istorija takođe beleži, da je prvi strelac prvog Kupa šampiona, bio legendarna “Plava čigra” Miloš Milutinović sa postignutih 7 pogodaka.
Pogledajte segmente sa prvog meča Kupa šampiona Sportnig – Partizan.
