Nakon što je u leto 2015. godine preuzeo klub u jako teškoj finansijskoj situaciji, Nikola Peković je odlučio da posle dve godine prepusti funkciju nekome drugom. Armija Partizanovih navijača je očekivala mnogo više od bivšeg centra najtrofejnijeg srpskog kluba, međutim do rezultatskog pomaka nije došlo, štaviše. Za dve godine Pekovićeve “vladavine”, Partizan se po prvi put u istoriji ABA lige nije plasirao u polufinale regionalnog takmičenja(sezona 2015/2016), a godinu dana kasnije je doživeo još veću blamažu i eliminaciju pre finala Lige Srbije, po prvi put u 21. veku.
U saopštenju prilikom odlaska iz kluba, Peković je izjavio da je zatekao klub u minusu od 6,5 miliona evra(preuzeo je funkciju predsednika u septembru 2015. godine) što je kontradiktorno onome što je izjavio Predrag Danilović prilikom odlaska iz Partizana. Nekadašnji predsednik je rekao da klub ostavlja sa dugom od 5 miliona evra što znači da jedna od dvojice košarkaških legendi Partizana ne govori istinu. Bilo kako bilo, dug “Parnog valjka”, po rečima Pekovića sada iznosi 4,5 miliona evra što ne obećava svetlu budućnost i povratak na mesto koje Partizanu pripada.
S obzirom da do “silnih” sponzora i velikog finansijskog napretka u ove dve godine nije došlo, očito je da Duško Vujošević nije bio najveći problem kako su mediji i javnost predstavljali u danima i mesecima pre njegovog odlaska iz kluba. Partizan je u ove dve godine “na parketu” bio potpuno bezopasan i nemoćan da zapreti u borbi za trofeje. Jedina prava šansa je bila u Kupu Radivoja Koraća 2016. godine, ali tada je Džikićev Partizan poražen od Mega Leksa u finalu. Osim rezultatskih neuspeha, još veći je onaj koji je doživljen van parketa gde je Partizan ponižen i nateran da odustane od nastupa u Evrokupu iako su prvobitno izrazili želju, pa čak i prisustvovali žrebu za drugo najkvalitetnije košarkaško klupsko takmičenje u Evropi. Ne treba zaboraviti ni sagu sa Petrom Rakićevićem gde klub nije pokazao pravu snagu da se izbori sa novonastalim problemima koji su se desili nakon prvobitno dogovorene saradnje sa nekadašnjim košarkašem Metalca iz Valjeva.
Partizanu je u ovom trenutku potrebna osoba koja će biti dostupna klubu u svakom trenutku i koja će se boriti za njega i biti u stanju da pronađe izvor novca neophodan za funkcionisanje kluba. Novi predsednik bi morao biti ažurniji od prethodnika, mada teško je zamisliti da se to neće ostvariti s obzirom da je Peković u “Pioniru” poslednji put boravio pre više od četiri meseca.
Novi poslovni direktor Partizana je Dejan Kijanović, dojučerašnji predsednik KK Mladost iz Zemuna. On bi trebao da održi klub “u životu” do izbora nove uprave, mada činjenica je da će Kijanović biti jedan od čelnih ljudi “Parnog valjka” i u narednom periodu u borbi da se klub vrati na staze stare slave.
Aleksandar Džikić je napustio klub samo nekoliko dana pošto je izjavio da neće dati otkaz i da ima još jednu godinu ugovora. Činjenica da je napustio klub za koji navija od detinjstva, a prelazi u ekipu koja je bila plasirana ispod Partizana u ABA ligi mnogo govori o tome u kakvoj se situaciji nalazi klub iz Humske ulice.
Partizan nema predsednika,dobio je novog trenera,a na raspolaganju je trenutno i jako mali broj košarkaša. Nakon što su Frenk Robinson i Džamont Gordon napustili klub pre kraja sezone, isto je učinio i treći Amerikanac Vil Hečer, samo par dana nakon eliminacije od FMPa u polufinalu domaće lige. On će karijeru nastaviti u Sasariju.
Branislav Ratkovica, Stefan Pot, Adin Vrabac i Novica Veličković više nisu vezani ugovorom za Partizan, mada ne treba se iznenaditi ukoliko neko od njih bude branio boje istog kluba i na jesen. Navijači bi se silno obradovali ukoliko Veličković produži saradnju za još jednu godinu. Iako često povređen, bivši reprezentativac Srbije je ove sezone bio jedan od najboljih, a sigurno najborbeniji košarkaš “Crno-belih”.
Mihajlo Andrić, Stefan Birčević, Uroš Luković i Đorđe Majstorović imaju opciju izlaza iz ugovora, tako da će odluka o njihovom odlasku ili ostanku uslediti najverovatnije nakon dolaska nove uprave,tj. zavisiće od ambicija Partizana. Birčević je pre nekoliko dana izjavio da ne bi imao problem da ostane još jednu sezonu, ali samo pod uslovom da klub pokaže želju da se napravi veći i bolji rezultat nego što je to bio slučaj u minuloj sezoni. Naravno, to najviše zavisi od budžeta i finansija sa kojim Partizan bude raspolagao.
Ugovorom su i dalje vezani Vanja Marinković, Miloš Koprivica, Nikola Tanasković i Slobodan Jovanović, ali s obzirom da ni prema njima nisu izmirene sve obaveze, tek će se videti da li će sva četvorica ostati u Partizanu i naredne sezone.
Sve u svemu, turbulentno leto je pred Partizanom. Mnogo promena, mnogo odluka, a vremena je jako malo. Kada je preuzimala klub, bivša uprava je zacrtala kao cilj povratak u Evroligu za 2-3 godine. Ne samo da taj cilj nije ispunjen, nego je već sada jasno da se Parni valjak “u elitu” neće vratiti još najmanje toliko godina.
Finansijska konsolidacija će biti primarni cilj, što će pred novu upravu i stručni štab doneti nekoliko pitanja i odluka. Dugoročno gledano, za klub bi možda najbolje bilo da se angažuje nekoliko mladih igrača i koncept usmeri ka njihovom sazrevanju i usavršavanju, pa makar i po cenu rezultata u narednom periodu. Iako je takav “proces” u našem okruženju teško prihvatljiv, jer bi već u slučaju loših rezultata došlo do traženja smene u svim kadrovima kluba, sigurno će biti jedna od opcija za razmatranje. Mada, treba imati na umu i činjenicu da najtalentovaniji igrači u regionu nisu dostupni Partizanu s obzirom da Crvena Zvezda, Mega Leks i FMP imaju bolje uslove, ali isto tako ne treba isključiti iz opticaja ni mlade igrače iz država van teritorije bivše Jugoslavije.
Koncept koji je izabran prethodnog leta je verovatno najgori mogući po klub jer Partizan sa već “istrošenim” igračima u poznim igračkim godinama ne može napasti trofeje, pa čak ni finale ABA lige ili Košarkaške lige Srbije u ovom trenutku, a isto tako nije “napravljen” niti usavršen niti jedan mladi igrač na kojem bi se mogla zasnivati igra Partizana u narednim sezonama. U datim okolnostima, teško je verovati da podmlađena ekipa Partizana ne bi bila u stanju da izbori plasman u ABA ligu i opstanak u istoj.
Kakve će odluke biti donesene i kakva je kratkoročna budućnost kluba, saznaćemo u narednih nekoliko sedmica koje će biti itekako burne. Posećenost na Partizanovim utakmicama je drastično opadala kako je sezona odmicala, pa je od prepune hale “Ranko Žeravica” u pripremnom periodu i ogromnih redova na biletarnici pred utakmicu sa Cibonom u oktobru, došlo do toga da Partizan u polufinalu Lige Srbije gleda manje od 2,000 gledalaca. Podjednake “zasluge” za tako nešto su imali uprava, koja je donela dosta loših odluka.Partizan su navijači u najvećoj meri učinili velikim klubom kakvim on i jeste, a da bi se vratio na pute stare slave, jedan od preduslova je i povratak publike u dvoranu.
