“Sa ovakivim pristupom u odbrani nemamo šta da tražimo u Evropi”, bilo je prvo što je Đukić rekao posle poraza od Dinama u Kijevu.
Partizan je, iako prilično oslabljen, razočarao u četvrtak uveče na Olimpijskom stadionu. Na oproštaju od grupne faze Lige Evrope crno-beli su doživeli ubedljiv poraz (1:4) i tako pokvarili sliku koju su ostavili nastupajući u Grupi B masovnijeg UEFA takmičenja.
Srpski šampion je doživeo dva poraza, upisao dve pobeda i isto toliko puta igrao nerešeno. Na kraju, ostvario je veliki uspeh, ali ispred sebe postavio nove ciljeve i zahteve, za koje će “morati mnogo više da pokaže nego u četvrtak..
Samo je Dinamo uspeo da savlada crno-bele… Posle očajno odigranog drugog poluvremena i šokantnog preokreta u Beogradu, Kijevljani su i na “svom” Olimpijskom stadionu pokazali da su, ipak, najbolji i najkvalitetniji tim u grupi.
Ali…
Utisak je da je Partizan u obe utakmice mogao više, pa čak i bez Tošića, Jankovića, Ilića… Pogotovo u decembarskom duelu, kada je rivalu jeftino dozvolio da OPET meč reši sa tri brza i laka komada.
Prečka Evertona u ranoj fazi utakmice i jak pritisak koji je Partizan izvršio na zadnju liniju Ukrajinca nažalost nisu bili najava dobrog izdanja Partizana. Naprotiv!
Čim je domaćin prvi put malo dublje zagazio na polovinu crno-belih – lopta se zakoprcala u Partizanovoj mreži. Stojković je ostavljen na milost i nemilost rastrčane navale Dinama predvođene Brazilcem Maraešom.
Tačno 25 minuta od trenutka kada su prvi put ozbiljno krenuli ka golu crno-belih Dinamo je vodio 3:0.
Umesto da čini temelj kijevske ideje Miroslava Đukića, zadnja linija srpskog prvaka bila je faktor nesigurnosti Partizanove igre. Savijala se i olako pucala pod naletima drugoplasiranog tima ukrajinskog šampionata. Ali, nisu domaćini bili toliko moćni koliko su crno-beli delovali, iako rasterećeni obezbeđenim plasmanom u šesnaestinu finala, nespremno da se nadigravaju i nadmeću za prvo mesto i veći deo finansijskog kolača od UEFA.
Naviknuti na stalno igranje pod pritiskom crno-beli kao da su zloupotrebili činjenicu da su u Ukrajinu doputovali bez rezultatskog imperativa, odnosno da ispred sebe nisu imali moranje osvajanja bodova, već samo odgovornost da dostojansvetno brane boje kluba. Posle svega pola sata igre u KIjevu – čast Partizana bila je ugrožena.
Odbrana je pala na ispitu i nijedan njen deo nije zaslužio prelaznu ocenu. Međutim, malo je igrača u crno-belom koji su bili na nivou zadatka u četvrtak.
Iznenađenje sa Teofilusom Solomonom nije uspelo. Mladi nigerisjki fudbaler dobio je priliku od početka i još jednom nas uverio da nije zreo da crno-beli dres nosi na način koji se od njega očekuje. Tavamba je komplikovao, teško se oslobađao lopte i po pravilu na sebe navlačio višak protivničkih igrača što je često rezultiralo brzim kontrama Dinama. Imao je priliku da potpuno vrati “valjak” u meč, ali je, baš kao i nekoliko dana ranije protiv Vojvodine, ostao nedorečen u situaciji kada se čekala samo završna reč napadača.
Everton je bez razloga bio nervozan (!?) i zbog žutog kartona (ako ostane u klubu) neće igrati u Beogradu u šesnaestini finala.
Pantić, Jevtović i Suma bili su bolji deo Partizana u Kijevu. Prva dvojica više, ali je i omaleni ofanzivni vezista konačno počeo da daje “impulse života”, mada mora još mnogo više i bolje.
Đukić i Partizan nadigrani su u Kijevu, na sreću bez ozbiljnih posledica i sa dovoljno vremena da se sve što nije štimalo ispravi i spremi za “proleće” u Evropi.
Tekst : Mondo sport