OLIMPIJAKOS – PARTIZAN 2:2 (1:1)
/Karsela 22, Fortunis 52 – Suma 33, Đurđević 85/
Stadion: Karaiskakis.
Gledalaca: oko 20.000.
Sudija: Havijer Estrada (Španija).
Olimpijakos (4-2-3-1): Kapino – Figueiras, Vuković (od 72. Zdjelar), Retsos, Kutris – Ođiđa Ofoe, Romao – Karsela, Fortunis (od 70. Seba), Marin (od 87’ Siopis) – Ben.
Partizan (4-2-3-1): Kljajić – Vulićević, Ćirković, Ostojić, Miletić – Everton, Jevtović (od 79’ Kosović) – Janković, Tavamba, Suma (od 64. Pantić) – Đurđević.
Ispao jeste – obrukao se nije. Štaviše, odirgao je taktički zrelije i po gol protivnika bio opasniji nego u Humskoj. A opet je završio kvalifikacije za Ligu šampiona. Koliko god da je bio brz trkajući se sa Olimpijakosom, a bilo je trenutaka kad se činilo kako može i da mu parira i da ga ugrozi, Parni valjak ipak nije na istom broju obrtaja kao najbolji grčki tim. Zato se od večeras sa puta ka Ligi šampiona prešaltao u stazu na kojoj ga samo jedna prepreka deli do Lige Evrope.
Partizan je u revanšu trećeg kvalifikacionog kola za isplativiji i eminentniji kup prikazao veoma dobru, skoro pa odličnu partiju, mada treba reći da je Olimpijakos sve vreme imao rezultat koji nije bio preteći po njegov plasman u plej of za Ligu šampiona. U meču posle kog je jasno da srpski klubovi imaju šta da ponude (nije to bilo uopšte loše, zar ne?), ali šta god da pokušaju na ovom nivou takmičenja, u sudarima sa, ruku na srce, jačim od sebe, plaćaju danak neiskustvu.
Na primer, pre dve godine Marko Nikolić je posle 0:0 u Razgradu nešto opreznije počeo revanš sa Ludogorecom i posle pola sata gubio 0:2, Miroslav Đukić je odlučio da napadne Pirejce i kod kuće i na njihovom stadionu. Uzalud, jer jaki rivali znaju da čekaju šansu i da se “zabarikidiraju”.
Iako smo svi godinama tražili da naši klubovi, ne samo Partizan, u Evropi, igraju otvoreno. Takav je bio Partizan. Jednostavno – ne vredi.
Čak i ako je hrabar. Ne samo na rečima. Plan trenera Miroslava Đukića da se igra ofanzivno i da se slavni klub pritisne u njegovoj kući, visokim presingom, u delo su, u uvodu meča, pretvorili Leandre Tavambva i Uroš Đurđević, za ovu priliku potpomognuti kreativnim Sejdubom Sumom, koji je u trećem susretu po dolasku iz Slovana pokazao kakav je znalac, a još više nadahnutim Markom Jankovićem.
Krilni vezista bio je ubedljivo najbolji pojedinac gostujućeg sastava, delio je lopte pred Olimpijakosovim navijačima kao njihov košarkaški ljubimac Vasilis Spanulis i u toj želji da dokaže crveno-belima kako je za njega, ipak, bilo mesta na “Karaiskakusu” predstavljao udarnu snagu našeg prvaka.
Sve bitno što je Partizan uradio – a uradio je dosta – Jankovićevih nogu je delo. Počev od prilike koju je spremio Sumi (14), preko zicera Urošu Đurđeviću (14), spuštanja grudima za kolegu iz napada posle centaršuta Tavambve(34), a vrhunac je bio snažan udarac sa skoro 30 metara, posle kojeg je primirao golmana Stefanosa Kapina na grešku manje težine od Kljajićeve i omogućio najskupljem pojačanju u istoriji kluba iz Humske 1 da udane život i malo nade gostima u 33. minutu.
Sumin pogodak predstavljao je krunu Partizanove igre u prvom poluvremenu, koja bi dobila znatno veću ocenu da nije bilo katastrofalne greške Filipa Kljajića u 22. Gol “kroz uši”, posle šuta Mehdija Karsele iz slobodnog udarca pokazatelj je da Evropa – koliko smo puta to napisali? – ne trpi poklone. Ovoga puta Klajić je maltene zavezao mašnicu na Olimpijakosov prolaz u završnu rundu. Iako ni pre ni posle toga domaćin nije ubedio ima toliko bolje pojedince kako bi se moglo zaključiti na osnovu godišnjih budžeta (90.000.000 naspram 12.000.000 evra).
Samo, čak i kad igra u drugoj brzini, Olimpijakos ima igrača sposobnog da napravi razliku i na mnogo većem nivou takmičanja nego što su kvalifikacije. Kostas Fortunis u Beogradu nije igrao, jer se povredio na zagrevanju, ali je sjajnim kretnjama u prvom delu bio pretnja odbrani crno-belih, da bi je definitivno matirao u 51. minutu, iskoristivši razmak između štoperskog para Ćirković – Ostojić.
U tom trenutku postalo je skoro svima u gostujjućoj ekspediciji da od senzacije, poput one u Njukaslu ili Briselu nema ništa. Skoro, jer se fudbal igrao još samo Marku Jankoviću, mada je i Đurđević imao nekih svetlih trenutaka, ali dva igrač, čak i mnogo kvalitetnijih, otresitih da sam sebi stvori dve šanse, nedovoljni su da bi ozbiljnije usporio penjanje Grka na stepenicu do Lige šampiona.
Partizanu za utehu Đurđevićev pogodak – opet je sve uradio Janković – i saznanje da mogu da se makar porvaju i sa mnogo skupljima od sebe. Namerno ne kažemo mnogo boljima. Jer iako Olimpijakos jeste bolji, nije to baš razlika u klasi. Iskustvo je nešto sasvim drugo.
