Piše: Volimpartizan.rs
Postoje remiji koji prolaze kao tehnički i zaborave se do sledećeg kola. A postoje oni koji, dok ih gledaš, shvataš da rezultat nije ni najveći problem. 2:2 sa Zemunom na stadionu Jedinstva u Ubu pripada drugoj kategoriji. Nije pitanje bodova, mada ni to nije zanemarljivo u startu sezone. Pitanje je kako je taj rezultat nastao, šta je izgledalo pre nego što je nastao i ko nosi odgovornost za sliku koju su crno-beli ostavili navijačima koji su se potrudili da stignu 60-ak kilometara od Beograda.
Odgovor nije jednostavan, i ne bi smeo da bude. Svođenje krivice na jednog igrača ili jednu odluku bilo bi previše udobno za sve koji zaslužuju kritiku.
Transparent koji je pogodio tamo gde treba
Grobari su razvili poruku tokom drugog poluvremena. „Od terena do uprave – verni istom grbu! Partizanu trebaju ljudi koji ga osećaju, a ne samo predstavljaju.” Nije to bila provokacija. Bila je dijagnoza.
Navijači Partizana već dugo razumeju da problem nije isključivo na terenu. Igrači koji se ne vraćaju u fazu odbrane, anarhija pri aktivnom rezultatu, lopte izgubljene bez pritiska — sve to ima uzroke koji sežu dublje od jedne loše utakmice. Kada ekipa koja je provela pet sedmica na pripremama, sa petoricom novih igrača u kadru, ne uspeva da uzme meru timu koji će se, prema svim realnim procenama, boriti za opstanak — to nije slučajnost. To je signal.
Signal koji obavezuje sve redom.
Lazović, Ljajić, Petrović: svako duguje konkretne odgovore
Danko Lazović vodi prelazni rok. Reči sa Topčiderskog brda o timu koji je „30, pa i 40 odsto jači” od prošlosezonskog nisu nestale u vazduhu — one sada stoje kao merilo prema kome će se ocenjivati svaki naredni rezultat. Ako je taj tim zaista toliko ojačan, subotnja noć na Ubu bila je najlošiji mogući način da to pokaže. Ako nije, onda neko mora da objasni jaz između komunikacije i stvarnosti.
Rasim Ljajić, kao generalni direktor, ne može biti sportska sveznalica. To nije uvreda — to je konstatacija koja važi za svaki ozbiljan klub. Sportski direktor postoji iz razloga. Eksperti postoje iz razloga. Donošenje odluka na osnovu sopstvene procene bez konsultacije sa ljudima koji razumeju igru skupo košta, i Partizan zna kako to izgleda iz prethodnih sezona.
Radosav Petrović ima konkretani stalni problem na levom beku. Oba gola Zemuna pala su akcijama kreiranim upravo po tom delu terena. To nije slučajnost koja se može ignorisati posle jednog meča — to je strukturalni propust koji mora biti adresiran pre nego što se ponovi u utakmicama većeg kalibra.
Zašto Ilić ipak ima kredit — i zašto ga mora koristiti drugačije
Saša Ilić nije kriv na isti način kao uprava. Tim je delimično nasleđen, delimično poslat od strane onih koji bi trebalo da mu omoguće da radi. Ali to ne znači da je bez odgovornosti.
Trener koji je javno kritikovao dvojicu novih igrača posle meča — i to opravdano, jer se tako u Partizanu ne sme ponašati niko pri aktivnom rezultatu — mora biti spreman da iste standarde primenjuje i prema sebi. Svlačionica ne sme biti mesto gde se grade prijateljstva nauštrb hijerarhije. Igrači koji ne trče nazad u odbranu to rade jer negde, na nekom mestu u sistemu, nije jasno da posledice postoje.
Ipak, Ilić je ovde pravi čovek. To nije sentimentalna konstatacija — to je procena zasnovana na tome šta klub u ovom trenutku treba. Treba mu trener koji razume identitet Partizana iznutra, koji ne bježi od odgovornosti i koji je spreman da gradi sistem, a ne da krpi rezultate. Ilić je pokazao da zna da postavi zahtev. Sada mora da pokaže da ume da ga i naplati.
Promena trenera posle par kola bila bi najskuplji mogući odgovor na pravo pitanje. Pravo pitanje nije ko sedi na klupi. Pravo pitanje je da li svi zajedno razumeju kuda idu.
Evropa čeka, a plan se nije video na terenu
Partizan u četvrtak igra prvu evropsku utakmicu sezone kod kuće. To je pozivnica navijačima, ali i test kredibiliteta. Ko će doći na taj meč s voljom da veruje ako ono što je viđeno na Ubu ostane bez odgovora? Ko će sedeti na tribini i misliti da ovaj tim ima plan kada je u prvom kolu izgledao kao ekipa koja improvizuje pri prednosti?
Ilić je sam upotrebio reč „anarhija”. To je teška reč za prvog trenera koji opisuje sopstvenu ekipu posle premijernog kola. Ali bila je poštena. I u toj poštenju leži jedina osnova za optimizam — da postoji neko na klupi ko ne izmišlja da je dobro kad nije.
Taj neko mora dobiti prostor i podršku da uspostavi sistem. Mora imati jasnu komunikaciju sa sportskim sektorom. Mora znati da uprava stoji iza njega kada donosi teške odluke unutar svlačionice.
Ako to ne dobije — neće moći ni da isporuči ono za šta je doveden.
Partizan ima dovoljno iskustva da zna kako izgleda kada se problemi ignorišu i kako izgleda kada se adresiraju na vreme. Razlika između ta dva puta ne meri se jednom utakmicom. Ali svaki put počinje od istog mesta — od trenutka kada neko u Humskoj sedne, kaže istinu i odluči da je sledeći korak drugačiji od prethodnog. Taj trenutak mora biti sada, jer Partizan u ovoj sezoni nema luksuz da čeka pogrešan sledeći korak.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
