Piše: Volimpartizan.rs
Dva puta je Partizan vodio. Dva puta je Zemun stigao. U trećem minutu nadoknade, rezervista Novak Petrušić — godište 2005 — nasamario je kompletnu crno-belu odbranu i oduzeo trijumf ekipi Saše Ilića na prvom meču nove sezone Superlige. Rezultat 2:2 na stadionu „Dragan Džajić” u Ubu nije katastrofa, ali jeste alarm koji treba čuti sad, a ne posle trećeg kola.
Grobari koji su ispunili tribine u tamnavskom kraju nisu došli da gledaju ovakvu igru. Dobili su tačno ono od čega su se plašili: Partizan koji ne zna šta hoće između dva dobra perioda, i odbrambenú grešku koja košta bod na startu sezone.
Četiri faze jedne utakmice — i problem u sve tri loše
Meč se može podeliti na četiri jasna dela, i samo u jednom je Partizan izgledao kako treba.
Prvih dvadesetak minuta crno-beli su bili brzi, agresivni i zasluženo poveli golom Milana Aleksića. Tu je bio onaj Partizan koji Ilić zamišlja — visok pritisak, kratke linije, tempo koji ne da rivalu da diše.
Onda je nastupila druga faza, i trajala je sve do 65. minuta. Dugo. Previše dugo. Partizan je delovao kao ekipa koja je odlučila da je posao završen. Bezvoljnost je bila vidljiva, a kod pojedinih igrača — i oku koje to prati — jasno se osećao poriv za individualnim isticanjem umesto za kolektivnom igrom. To nije procena koja treba da ostane samo u novinarskom tekstu. To je procena koju Ilić mora da adresira direktno, i brzo.
Treća faza je donela novu prednost. Ognjenu Ugrešiću — koji se s pravom može pitati zašto je uopšte počeo na klupi — trebalo je samo da uđe i postigne gol. To je uradio. Partizan je ponovo vodio i ponovo delovalo je kao da je gotovo.
Četvrta faza je bila kolaps. Zemun je konstantno slao upozorenja preko Milana Sprema i Nemanje Belakovića, koji nisu iskoristili stopostotne šanse. Kad oni nisu, ukazala se prilika Petrušiću. Nespretna reakcija Milana Roganovića i golmana Marka Miloševića, i bod je ostao u Ubu.
Petrušić kao simptom, ne kao uzrok
Lako je okriviti 21-godišnjeg rezervistu koji je ušao i postigao gol. Pogrešno bi bilo stati tu.
Petrušić je iskoristio ono što mu je Partizan ponudio: nekontrolisanu situaciju u šesnaestercu, nesporazum između igrača i golmana, i odbranu koja nije bila ni kompaktna ni odlučna u ključnom trenutku. Zemun je tog momenta zaslužio bod — ne zato što je bio bolji, nego zato što je Partizan dopustio da bude kažnjen.
Teško je proceniti pravi nivo Zemuna na osnovu ove utakmice. Kad protivnik ima tolike prilika koje mu se poklone, a da nije bio dominantan, to govori više o crno-belima nego o njima.
Ilićev posao počinje odmah posle kraja na Ubu
Saša Ilić je pre sezone govorio o agresivnosti, disciplini i intenzitetu kao osnovnim zahtevima. U prvoj utakmici, između prvog i drugog gola, nije bilo ničega od toga. Bila je pasivnost, individualni porivi i osećaj da ekipa ne zna ko vodi loptu kad nema jasnog scenarija.
To je Ilićev prvi pravi zadatak — ne taktički, nego karakterni. Ekipa koja dva puta vodi i dva puta popusti ima problem koji se ne rešava treningom na veštačkoj travi. Rešava se razgovorom koji nije ugodan, i hijerarhijom koja mora da bude jasna svakom igraču u svlačionici.
Do četvrtka stižu Una Štrasen i evropske kvalifikacije. Partizan u taj meč ne sme da uđe sa ovim pitanjima nerešenim — jer tamo greška ne košta bod, nego celu sezonu u Evropi.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
