Posao je obavljen. Partizan je savladao Unu Štrasen i u prvom i u drugom meču, sačuvao prednost iz Beograda i bez komplikacija prošao u treće kolo kvalifikacija za Ligu konferencije. To je jedini podatak koji zvanično ostaje u knjigama. Sve ostalo što se videlo u Luksemburgu govori drugačiju priču — i ta priča nije naročito udobna pred dvomeč sa Tobolom.
Prvo poluvreme kao studija slučaja šta ne treba raditi
Skoro četrdeset pet minuta Partizan je izgledao kao ekipa koja je već u avionu za povratak kući. Besmisleni pasovi unazad, bezvoljna trčanja, odsustvo pritiska u veznom redu — sredina terena praktično nije postojala kao organizovana celina. Bogdan Kostić i Aleks Zeković, koji su u najavi bili označeni kao potencijalni nosioci igre, lopu su tretirali kao da im je cilj da je što pre proslede nekome drugom.
Na bokovima je jedino Demba Sek povremeno pokazivao nameru, ali i on je u ključnim trenucima kasnio sa dodavanjem. Čaka Traore nagovestio je šta može u situacijama jedan na jedan, ali bez podrške napadača — Erik Kojzek gotovo nije dobio upotrebljivu loptu tokom celog prvog poluvremena.
Odbrana je nastavila da ispoljava isti problem koji se video i u Beogradu: defanzivci daleko od lopte i igrača, što je dopuštalo domaćinu da dolazi do centaršuteva bez otpora. Nikola Perez je umalo iskoristio grešku Stefana Petrovića, Daril Mire probao da matira Miloša Krunića, a Nvulu Samson je u jednom trenutku umalo postigao autogol pokušavajući da otkloni opasnost. Sve to protiv autsajdera koji je u prvom meču primio četiri gola.
Gol koji je promenio ton — i odmah potom stao
Početak drugog poluvremena doneo je jedinu pravu akciju večeri. Čaka Traore je uputio loptu u prostor, levi bek je kvalitetno istrčao i proigrao Kostića — čiji udarac Koraj Ozdžan nije uspeo da zaustavi. Bio je to prvi pravi udarac Partizana na gol od početka meča.
Minimalac je bio dovoljan. Ali odmah posle gola ekipa se ponovo ugasila. Statična, bez pokreta bez lopte, bez jasne ideje kako da zatvori utakmicu aktivnom igrom. Ilić je reagovao izmenama — ušli su Milan Aleksić, Zoran Alilović, Marko Lekić i Matija Ninić. Ninić je bio najbliže drugom golu: Sek ga je lansirao u prostor, ali je krilni vezista, umesto da prebaci golmana, pogodio Ozdžana u noge. Propuštena prilika za mirнiji epilog.
Šta ovo govori pred Tobol
Tobol nije Una Štrasen. Kazahstanski klub je na svom stadionu Okžeptes zadaje probleme mnogo ozbiljnijim protivnicima od Partizana, a put do Kostanaja — bez čarter leta najkraćom rutom zbog zatvorenog vazdušnog prostora Ukrajine — dodatno komplikuje pripremu za gostujući meč.
Ono što se videlo u Luksemburgu nije igra ekipe koja je spremna za taj nivo. Amplitude između jednog dobrог perioda i dugih minuta bezvoljnosti nisu problem koji nestaje sam od sebe. Jesu rani dani sezone, jeste rotacija, jeste uigravanje — ali Tobol te okolnosti ne zanima.
Partizan ima sedmicu da pokaže da revanš u Luksemburgu nije obrazac, nego izuzetak. Jer ako jeste obrazac, treće kolo neće proći tako glatko kao što su prolazila prethodna dva.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
