NATHO DŽOJSTIKOM NAVODIO TRIFUNA I JOVANOVIĆA MLAĐEG: PARTIZAN NA ISKUSTVO PREKO UBA
Crno-beli ubedljivi na terenu debitanta – 4:0
Šta je kijevski Dinamo za Partizan to su crno-beli za Jedinstvo. Svemirki brod. Tako se i kreću kroz vasionu. Različitim kosmičkim brzinama. Samo četiri dana posle katastrofe u Lublinu, viceprvak Srbije je pokazao da sposobnost da se brzo oporavi od sramote. I ne, rane nisu zacelile, ali će se u Humskoj disati lakše posle pobede na terenu debitanta u Mozzart Bet Superligi – 4:0.
Kolika je razlika između Ukrajinaca i tima Aleksandra Stanojevića toliki je krater u mogućnostima Ubljana i izazivača u projektivanoj šampionskoj trci. Sastav iz Humske je napokon zaličio na nešto. Ono što, valjda, trener želi da vidi, a nije u prve dve utakmice nove sezone. Daleko od toga da je treća bila sreća, pre bi se reklo znanje i iskustvo Bibarsa Natha.
Kako je to slikovito rekao Stanojević uoči početka sezone, treneri mu poslednjih godina stalno redukuju minutažu, ali Izraelac redovno nađe način da ih razuveri. Čak i u ovom ciklusu, kad je oba puta krenuo kao rezervista, pokazalo se da Partizanova igra ima smisla samo ako je Čerkez na terenu od prvog minuta. Ovoga puta nije patio čak i kad je pored sebe imao Gajasa Zahida, uprkos mišljenjima pojedinaca da prisustvo jednog organičeva umeće drugog, ali su u tamnavskom kraju pokazali da mogu zajedno. Tačnije, pokazao je Natho karakteristiku da funkcioniše pod pritiskom i da je i dalje specijalista da rešava „male“ utakmice kakva je protiv ekipe Ivana Radovanovića.
Sve bitno u ofanzivi crno-beli su uradili zahvaljujući Nathu. Delovalo je kao da je uzeo džojstik u ruke, navodio kolege kuda da se kreću, slao im pravovremene lopte u prostor i u napetoj sedmici rasterao makar deo sivih oglaka iznad crno-bele strane Topčiderskog brda. Najpre gol, onda i dve asistencije, taman da pokaže da (još) nije za staro gvožđe i da kad je raspoložen može da bude uticajan.
Ako je Natho vremešan i u stručnom štabu i dalje ima zagovornika ideje da mu ne može da igra svaku utakmicu, Stanojević je na stadionu „Dragan Džajić“ spoznao da mu pred očima svetluca biser u liku Nemanje Trifunovića. Jedan od Partizanovih bonusa bio je, posle Bibarsa, drugi najbolji akter meča, često opasan, direktan, konkretan, a na kraju i produktivan. Izdanak sa terena „Zemunela“ je već u prvom minutu iznedio jedanaesterac (u pogodak ga pretvorio Natho), a onda i sam pogodio na dodavanje Đorđa Jovanovića za aplauze Grobara koji su gostovanje u blizini Beograda iskoristili da još jednom spočitaju čelnicima sve i svašta. S razlogom.
I da tapšu Đorđu Jovanoviću. Ako je Stanojević iznenadio odlukom da izostavi iz tima Mateusa Saldanju, pokazalo se da na ovom nivou fudbala može da bude koristan. Dokazano bar u tri situacije. Prvo: kad je iskoristio grešku defanzivaca Jedinstva i omogućio pogodak Nemanji Trifunoviću. Drugo: kad je reagovao na pas Natha. Treće: pogodak glavom na centaršut Izraelca. Nagoveštaj partnerstva. Pre konkretnog doprinosa Đorđe Jovanović je propstio tri velike šanse, mada ga to nije slomilo i nastavio je i dalje da radi za ekipu, što mu se isplatilo.
Dovoljno za drugu pobedu Partizana u dva kola. I za još jedan ubedljiv poraz Jedinstva. Raspored ga nije „mazio“, ali je po četiri puta kapitulirao od večitih i za njega liga počinje naredne sedmice. Tad će možda biti i boljih rezultata za Ubljane, koji su mogli makar do superligaškog prvenca da projektil Argentinca Tomasa Peresa nije zaustavila prečka, a udarac Danila Miladinovića spoljnom golman Aleksandar Jovanović.
Originalni članak: Mozzart sport
Antonio Rukavina i Vladimir Stojković (MN Press)
Jasna poruka Grobara (Star sport)
Ambijent za pamćenje (Star sport)
