– Hoću da se nametnemo i igramo iz poslednje linije, ali kad nema uslova – nemam problem da udarimo loptu!
Spartak – Partizan (nedelja, 14,00)
Gradski stadion.
Sudija: Lazar Lukić. Pomoćnici: Dragan Bogićević i Bojan Banović
.SPARTAK: Dubljanić, Jezdimirović, M. Bogićević, Ostojić, Milošević, Šimura, Vidaković, Bijelović, Tufegdžić, Srećković, Rošević.
PARTIZAN: Stevanović, Živković, Vujačić, Saničanin, Urošević, Terzić, Zdjelar, Natho, Menig, Marković, Rikardo.
Kad je Partizan pravi, protivniku se, bez obzira na ime, crno piše! Crno-beli kredo Aleksandra Stanojevića: trenerske kaligrafije protkane radom na ispravljanju grešaka (desetominutni kratak spoj protiv Mladosti) kao zalogom za autorstvo šampionske istorije (značajan korak: pobeda na gostovanju Spartaku).
– Mislite, kratak spoj u poslednjih tri minuta? – ne dozvoljava šef struke Parnog valjka ni sekund više tamne senke nad većinskim kvalitetnim izdanjem superligaškog lidera protiv Lučanaca.
I, neposredno pred pokret za Suboticu elaborira megdan s kočopernom četom iz Dragačeva:
– Primite li na 2:0 gol – strah od neuspeha, naravno, postaje prirodan: imamo odgovorne momke uvek željne maksimuma. Dešava se… svima, imali smo sreće da ne prokockamo pobedu. Zasluženu! Publika je bila uz nas, sve se dobro završilo.
Da li je lopta kad se od gotovog survava u veresiju baš toliko vruća (u četvrtak: kod Miletića i Vujačića)?
– Da, jeste vruća, međutim… Pogledajte i našeg konkurenta u određenim tenucima, finišima utakmica. Nije se samo to nama dogodilo, pogotovo kad imate situaciju gde jedan gol može da vam promeni celu sezonu. Nije lako! Ništa, naravno, od toga ne bi bilo da se prethodni meč sa Zvezdom drugačije završio. LJudi smo, posle kiksa u derbiju sve vas „prodrma”…
Prozboriste li „koju” s centralnim defanzivcima?
– Kazao sam im da u datom trenutku razmišljaju samo o tome, ne šta je bilo, šta će da bude… Pričam i s napadačima: zašto nisi postigao još neki gol i ranije rešio utakmicu? Mi smo kolektiv…
Insistirate da odbrambeni kvartet, narodski, ne lupa loptu?
– Hoću da se nametnemo i igramo iz poslednje linije, ali kad nema uslova – nemam problem da udarimo loptu! Uvek sam za to da se takmičimo, na igračima je da procene najbolje rešenje. Ne bih tome davao značaj: specifična utakmica – posle derbija. Koliko smo mečeva odigrali, da li ste još nekad videli takvu situaciju? Niste! Sticaj okolnosti…
Jeste li tih alarmantnih 60 sekundi – gol Bojovića i promašaj za rubriku „verovali ili ne” Obradovića – imali hrabrosti da odgledate naknadno?
– Pogledao sam snimak već u autobusu… Šta da pomislim? Trenutak, u sekundi ne reaguješ jer se brzo dogodilo… Kao kad voziš automobil i nešto se desi, tad – ništa, posle pet minuti se preznojiš.
S tribina – pozitivna reakcija: „Napadaj, napadaj, Partizane, napadaj”?
– Navijači su došli na stadion s pozitivnom energijom, mnooogo važno za nas. Trebalo je da ih igrom, u nekom delu, „probudimo”… nismo. Zavladala je tišina, mir i kad nam je bilo najteže – Grobari su nas pogurali. Veliko hvala, potrebna nam je podrška.
Na severu Bačke još veća?
– Motivisani smo da ostanemo na prvom mestu i prebrodimo teško gostovanje. Spartak je podigao formu – pokazao to u poslednja dva meča: igrom i rezultatima. Pojačali su se u odbrani, imaju snagu u sredini, fiziku… Spremni smo na sve, verujemo da smo kadri da napravimo odgovarajući rezultat.
Golubove strpate, nazad, u kavez, ne dozvolite im da se vinu međ’ oblake?
– Igrali su i protiv Čukaričkog agresivno, napadali visoko… Sigurno da su opasni, Nikolić je izuzetan, znam da je imao povredu, nadam se da neće da zaigra.
Pominje se džentlmenski dogovor s večitim rivalom oko (TV) termina – odgovara li vam što ćete na teren ranije?
– Ne odgovara nam, naravno, da igramo u dva popodne, ali imate i derbi u košarci. Da, imamo džentlmenske dogovore, sve je, za sada, okej.
Originalni članak na Sportski žurnal
