Pedja Milosavljevic/STARSPORT
“Evroliga, top, top, top, Evroliga, top, top, top!“ Začulo se iz Slovenije, iz Maribora, iz srca, iz duše nekadašnjeg fudbalskog asa Zlatka Zahovića (Partizan, Mladost Petrinja, Proleter, Vitorija Gimaraeš, Porto, Olimpijakos, Valensija, Benfika), jednog od najvernijih, najzagriženijih navijača Partizana izvan Srbije, istog trena kada je Sport Klub zatražio komentar povodom pozivnice momcima, koje sa klupe predvodi trofejni Željko Obradović, za najvažnije klupsko takmičenje na Starom kontinentu.
„A, ko je pre nas mogao da dobije, zar je neko više zaslužio? Ovo shvatam kao nešto najprirodnije. Hvala, ipak, svim glasačima što su umeli da cene i poštuju Partizanov doprinos košarci. Slede novi časovi ljubavi. I sad, i uvek: Na svetu ništa veće, ne može da postoji, nego što je naša ljubav prema crno-beloj boji. Ljubav prema klubu, ne može da prestane, dok živim. klicaću njemu, volim te Partizane“, sija Zahović, svedok, sa tribina, brojnih Partizanovih bitaka širom Evrope, koji, bez greške, može da prepriča kako su se odvijale stvari u poslednjih ko zna koliko godina, od četvrtine do četvrtine u duelima sa Panatinaikosom, Makabijem, CSKA…
Kad se nešto voli, onda se voli. Bezgranično. Zahović voli Partizan. Pardon, Zahović ne voli Partizan, Zahović obožava Partizan.
„Uživam u pobedama, ne spavam kada izgubimo, vičem, psujem sve i svakoga. Svojevremeno se – bilo je to 2009.godine – na udaru našao slovenački reprezentativac Matijaž Smodiš, sjajan košarkaš, divan čovek, gde baš on da naleti, nije trebalo… U trećem susretu četvtrtfinalne serije Evrolige, između Partizana i tadašnjeg aktuelnog prvaka Evrope, ekipe CSKA, pod vođstvom Mesine, u beogradskoj Areni… Nisam štedeo Smodiša. Kako da ga štedim, kad on na svaku Partizanovu dvojku, u trenucima rezultatske klackalice, odgovori trojkom. Dobro se sećam, postigao je 18 poena, dva manje od Ramunasa Šiškauskasa, najefikasnijeg u gostujućem timu, dok je u redovima Vujoševićevog sastava odskakao Novica Veličković, jedini sa dvocifrenim učinkom. Hoćete imena momaka koji su igrali pored Novice? Evo ih: Božić, Rašić, Tepić, Lazme, Vraneš, Veseli… Rezultat – 56:67. Meč završen, ne i moja priča vezana za Smodiša.“
Očekujemo nastavak…
„I nastavak stiže. Gostovao Maribor u Novom Mestu, ja uz ekipu, na poziciji direktora, a tamo… Imao sam koga da vidim. Glavom i bradom Matijaž Smodiš. Prilazi mi čovek i kaže: ‘Zdravo, Zlatko, kako si Zlatko?’ Pogledam ga i prozborim: ‘Javljaš mi se, ne verujem da bi mi se javio da si slučajno čuo šta sam izgovorio u tvom pravcu nedavno u Beogradu, onim trojkama si mi oduzeo nekoliko meseci života…’ Nasmejao se on, nasmejao se ja, zatim smo se zagrlili. Da li sam mu oprostio? Jesam. Da li sam mu zaboravio? Nisam.“
Uskoro će nova evroligaška epizoda, Zahović je nestrpljivo iščekuje.
„Šta ću kad sam basket fan. I zaljubljenik u Partizan, vraćamo se gde nam je mesto. A, što se navike prilikom putovanja iz Maribora tiče… Neće biti promena. Opet će se iznajmljivati kombi, na sedišta će se smestiti staro društvo. U slučaju da neko, zbog poslovnih ili porodičnih obaveza, izostane, procedura prijema novih članova je jasna: pevanje Partizanove himne i tek onda pridruživanje“, otkrio je srećni Zlatko Zahović za Sport Klub.
Ljubav je ljubav.
Originalni članak Sport Klub
