LIČNI STAV: Partizanovo “transfer pozorište” – Volim kad se završi, ne kad počne

Piše: Volimpartizan.rs

Svako leto je isto. Negde sredinom jula počnu da se nižu imena. Portal za portalom, izvor za izvorom, “nezvanična saznanja” i “informacije do kojih smo došli”. Navijači dele tekstove, komentarišu, slavodobitno ili zabrinuto, u zavisnosti od toga ko se pominje. A onda prođe mesec dana i ispostavi se da je polovina tih priča bila vazduh.

Partizan Mozzart Bet ušao je u ozbiljnu rekonstrukciju. To je jedina rečenica u kojoj imam puno poverenje.

Otišli su Bonga, Vašington, Braun, Osetkovski, Kalates, Radanov. Moguće je da ode i Bruno Fernando, kome Makabi navodno nudi 2.100.000 dolara po sezoni — što je cifra koja govori sama za sebe. Ostao je Karlik Džons. Navodno su, opet prema izvoru iz kluba, dogovoreni Derek Vilis, Kajl Olman, Kaverijus Hejs i Nikola Tanasković. I tu, za mene, informacije prestaju da budu vesti i počinju da budu materijal za strpljenje.

Etijen, Novel, Pajola — lepa imena, nikakva garancija

Tajson Etijen je bivši bekovački profil iz Bruklina. Džajlen Novel je igrač s NBA pedigreom koji je godinama tražio pravo mesto — u Vukovima, Memfisu, Detroitu, Nju Orleansu, Dži ligi, Kini, Portoriku. Statistike govore da može da igra, naročito kad nema ogromne pritiske NBA sistema. Aleksandro Pajola je organizator igre koji Virtus napušta posle sezone obeležene povredama i svega 24 odigranih utakmica.

Sva trojica su, prema navodima portala, na radaru Partizana.

I sve to može biti tačno. I ništa od toga još nije vest.

Godinama pratim ove tekstove i godinama sam se prevario. Ne jednom, ne dvaput. Partizan jeste doveo igrače koji nisu bili pomenuti nigde, a propustio je dogovore koji su izgledali gotovi. Tržište je živo, pregovori pucaju, novi igrač uđe u sliku, finansije se preračunaju, trener promeni mišljenje. Sve se to dešava za zatvorenim vratima, a portali izveštavaju sa hodnika.

Penjarojin veto kao jedina konkretna informacija

Jedna stvar u ovoj priči zapravo jeste informacija: Đoan Penjaroja je odbio Vila Klajburna. Trener je imao reč, i tu reč je iskoristio. To nešto govori — o tome kako Partizan funkcioniše, ili bar kako bi trebalo da funkcioniše. Trener koji ima pravo da kaže “ne” vredniji je od liste od deset igrača koje niko nije ni kontaktirao zvanično.

To je detalj koji vredi zapamtiti. Ostatak — ne toliko.

Dok nema potpisa, nema ni teksta koji mu verujem

Nije to cinizam. Nije ni umor od Partizana. Prosto sam naučio da razlikujem dve faze: fazu kad se priča i fazu kad se dogodi. Između njih može proći pet minuta ili pet nedelja, a može i da se ne dogodi ništa.

Kada neki od ovih igrača uđe u prostorije kluba i potpiše ugovor, onda ima o čemu da se razgovara. Ko je, šta donosi, gde se uklapa pored Džonsa, šta to govori o Partizanovom planu za ABA ligu i evropska takmičenja. To su pitanja koja zaslužuju ozbiljan odgovor.

Za sada, jedino što znam je da Partizan ima veliku rupu na bekovima i da jul tek počinje.

Sve drugo je transfer igrarija. I u toj igri uvek izgubi onaj ko je uzbuđen pre vremena.

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11