Partizan ima mnogo istina — i nijedna mu ne pomaže

Zašto sukob Tomića i Forcan otkriva dublji problem Partizana

Piše: Volimpartizan.rs

Jutros sam na ovom sajtu objavio tekst u kojem sam pokušao da razumem Đorđa Tomića i kontekstualizujem njegovu kritiku uprave. Sada objavljujem odgovor Milke Forcan — ne zato što smo sudije u ovom sporu, nego zato što objektivnost to zahteva. Obe strane zaslužuju da budu saslušane.

Ali moram odmah da kažem ono što me posle oba teksta najviše boli: jadan je klub u kojem su svi “ispravni”, a on tone sve dublje. I to nije retorika — to je dijagnoza.

Šta Milka Forcan tvrdi o Partizanu i Tomiću

Forcan je za Mozzart Sport izašla sa konkretnim kontraargumentom. Prema njenim rečima, Tomićev javni istup nije motivisan brigom za klub, već ličnim finansijskim interesom — potraživanje od 1.400.000 evra od španske strane, vezano za njegov nekadašnji transfer u Ovijedo. Tomić je, tvrdi Forcan, mesecima pokušavao da bez adekvatne dokumentacije dobije ovlašćenje Partizana da naplati to potraživanje.

Njen argument je proceduralan i jasan: „Odluka mora biti doneta na Upravnom odboru, a ne u kafiću.” Dodaje da ona lično, zajedno sa advokatom, radi na raspletu situacije, i da upravo zato Tomićevo nezadovoljstvo ima ličnu dimenziju.

Na pitanje o Tomićevom pominjanju Gorana Bogdanovića, Forcan kaže da joj nije jasno o čemu se radi i da veruje da je „nešto pomešao ili pogrešno obavešten.”

Proceduralna ispravnost uprave — i njene granice

Evo gde stvari postaju komplikovane. Ako čitate odgovor Milke Forcan izolovano — zvuči razumno. Skoro besprekorno. Klub ima organe odlučivanja. Postoje procedure. Novac mora da ide na račun kluba. Dokumentacija mora da postoji. Sve to stoji.

Ali naučio sam odavno da prepoznam jednu specifičnu vrstu odbrane koja se u ovom klubu ponavlja iz decenije u deceniju: proceduralna ispravnost kao štit od suštinskih pitanja. Sve je po zakonu, sve je po pravilniku, a klub stoji u mestu ili ide unazad.

Ne kažem da Forcan nije u pravu po pitanju procedura. Gotovo sigurno jeste. Ali biti proceduralno ispravan dok klub iz krize ulazi u krizu — to nije upravljanje, to je administracija. A Partizanu ne treba još administracije.

Tomićev kredibilitet u Partizanovom sukobu — komplikovan račun

S druge strane, ako je tačno ono što Forcan tvrdi — da Tomićev javni nastup dolazi nakon meseci neuspešnog pokušaja da bez papira dobije ovlašćenje za naplatu potraživanja od milion i četiristo hiljada evra — onda kritika koja je inače mogla biti legitimna dobija sasvim drugačiji ukus.

To ne znači da ono što je Tomić rekao o stanju u klubu nije tačno. Mnogo toga jeste. Ali motiv boji poruku, hteli mi to ili ne. Ako kritikuješ upravu istog meseca kada ti ta ista uprava nije dala ono što si tražio za sebe — čak i ako si u pravu — publika ima pravo da se zapita: govoriš li za Partizan ili za sebe?

I to je ono što me muči. Jer Partizan ZASLUŽUJE oštre kritike. Zaslužuje ljude koji će reći ono što drugi neće. Ali zaslužuje i to da te kritike dolaze bez senke sopstvenog interesa.

Partizan kao pozornica za tuđe bitke — obrazac koji se ponavlja

Ovo je, nažalost, film koji gledam već decenijama. Neko se pojavi sa kritikom uprave — i kritika je često opravdana. Uprava odgovori sa proceduralnim argumentima — i oni su često tačni. Navijači se podele na tabore. Energija se troši. A klub?

Klub ostaje tu gde je bio. Ili malo niže.

Tek što su prošli monitoring i uspešno izmirili dugove poveriocima, crno-beli se suočavaju sa novim problemima. I nije problem što postoje nesuglasice — u svakom živom organizmu ih ima. Problem je što se svaka nesuglasica u Partizanu pretvara u javni rat, svaka strana mobilizuje medije kao oružje, i svaka rasprava postaje važnija od onoga što bi trebalo da bude jedina tema: kako klub izvući iz blata.

Forcan kaže da zakulisni dogovori neće prolaziti dok je ovaj UO na čelu. U redu. Ali šta HOĆE prolaziti? Koji je plan koji opravdava ovu energiju utrošenu na javne replike? Gde su rezultati koji bi učinili ovu polemiku besmislenom?

Kada su svi ispravni — ko je odgovoran

Nešto me u celoj ovoj situaciji ne napušta, i nisam siguran da umem potpuno da artikulišem šta. Tomić ima tačke koje stoje. Forcan ima argumente koji drže vodu. A Partizan izgleda gore nego što bi trebalo da izgleda — sa ili bez ove svađe.

Možda je problem upravo u tome. Svi imaju svoje istine, svi imaju svoja prava, svi imaju svoje razloge. A na kraju, kad se prašina slegne, niko nema odgovornost za rezultat. Procedure su ispoštovane. Kritika je izrečena. Replika je data. I šta sad?

Posle pedeset godina, više me ne zanimaju individualne istine unutar kluba. Zanima me samo jedna: da li Partizan sutra izgleda bolje nego danas? Ne gledajući na imena koja će ga voditi a ni iz koje partije dolazi i koju simpatiše. Ako odgovor na to pitanje ne zavisi od toga ko pobedi u ovoj javnoj raspravi — a bojim se da ne zavisi — onda smo svi zajedno potrošili energiju na pogrešnu stvar.

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11